Куће нису бункери

Краљево – Монтажне куће које се о трошку државе у Краљеву граде уместо оних распуклих и опасних за становање већина грађана је прихватала као нужно зло. Није права кућа, али боље и то него живети на ледини. Међутим, откако је три стотине монтажних објеката већ никло у приградским насељима и околним селима, знатно је повећано интересовање за куповину монтажних кућа.

– Ми свакодневно имамо позиве са тог подручја, људи се интересују да купе, распитују се о свему, али сада нам је приоритет испорука и монтажа ових пет стотина кућа за оштећене породице. О тој, како ми кажемо, зеленој или еко градњи посебно ће бити речи на предстојећем Сабору дрвопрерађивача у Ивањици који се одржава 19. маја. То је једна од главних тема овог скупа – каже Милић Спасојевић, председник ивањичког конзорцијума произвођача монтажних кућа.

Краљевчани посебно истичу брзину градње ових објеката, естетику, топлотну и звучну изолацију...

– У животу сам зидао три куће. Ова моја је у земљотресу, нажалост, пукла и верујте био сам на ивици одлуке да одбијем понуђену монтажну. Мислио сам да је опет боље да изнова зидам, али сада, када сам видео шта је то, никада не бих у блато, цемент и малтер – каже Светислав Милишић из Грдице, који се уселио у нову, омању монтажну кућу поклоњену од државе.

Слично мишљење чули смо и од других станара монтажних кућа, па и стручњака. У Србији дрвене куће и нису новина. Одвајкада су се на овим просторима градиле куће од материјала из природног окружења тако да је познат тип моравске куће од камена и брвана.

Краљевачки архитекта Зоран Радоњић нас подсећа да се још и у самом граду могу видети такозване чатмаре или бондручаре. Реч је о кућама од блата „армираног“ сламом или неким сличним везивним материјалом и о кућама чија је конструкција дрвена а испуњена непеченом или печеном циглом. Био је то вид такозваног народног градитељства и куће су биле изузетно функционалне са великом централном просторијом, два улаза, односно излаза... Тако је ова модерна, монтажна кућа, на неки начин, и савремени облик такозване бондручаре. А од средине 20. века, када су у Србији настала модерна села и приградска насеља лишена естетике, лепих и функционалних кућа, у њима су ницале чак и вишеспратнице иако је било пространих плацева. Та здања су најчешће украшавана шареним каменим и пластичним плочама, лабудовима и лавовима...

– Знате, код Срба, ваљда, због честих ратова, у неком периоду доминирало је мишљење да је кућа и својеврсни одбрамбени објекат, да се из ње брани огњиште. А, тек када је овде почело да се гради новцем стеченим на раду у иностранству и уз наш традиционални комшијски престиж, нестала је естетика и функционалност. Инжењерска комора, а и факултети убудуће ће едукативном кампањом утицати да се то стање мења, да се гради брзо, јефтино, енергетски ефикасно... Не морају то бити само ове монтажне куће већ се, рецимо, може градити разним савременим материјалима – истиче за „Политику“ др Драгослав Шумарац, председник Инжењерске коморе Србије.

Слично размишља и архитекта Радоњић, који нас подсећа да је овде последњих деценија присутан став да „нема куће ако метак може да је пробије“, а да је преовладала тежња да се граде „трајне“ куће, чак и за праунуке.

– При том се занемарује чињеница да се и зидана кућа после три деценије мора озбиљно реконструисати, а да без савремених материјала, напретком цивилизације, та „вечност“ сваког објекта постаје депласирана. Но, нисам баш сигуран да ће, осим брзине градње, остали елементи и предности, рецимо, монтажних кућа утицати на промену менталитета – закључује Радоњић.

Истина, у прилог овој оцени су и поједине замерке Краљевчана а посебно на цене монтажних кућа, као и чињеница да се за њу паре морају имати „на гомили“. Насупрот томе, зида се и плаћа постепено, ове године темељ, догодине спрат. Ту је и помоћ комшија, рођака, па, мобе... За промене у нашој култури становања монтажне куће би морале бити јефтиније и уз кредитну повољност. У прилог томе су и све учесталије оцене да је квадрат од 350 евра, колико држава плаћа куће за Краљевчане, и то рађене серијски, „јака“ цена. А када се упореди, испада да нису већи ни трошкови једног квадрата зиданих кућа...

Мирољуб Дугалић