Позив Унеска Србији

Вест да су Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка у Призрену уврштенe на Листу светске културне и природне баштине Унеска, била је једна од најбољих вести која се могла чути средином јула ове године. После манастира Дечани, који је на листу Унеска уврштен 2004. године, на листи елитних споменика из целог света нашла су се три споменика културе универзалног значаја са Косова и Метохије и то у значајном тренутку када се воде преговори о статусу Косова, а у оквиру њих и преговори о нашој културној баштини. Стална делегација Србије при Унеску уложила је много напора да споменици не буду уписани као "косовски", него као споменици на Косову, да Грачаница не буде уписана само као "црква" него као манастир, да не буду "византијски", него је иза назива уписано име Србија. Одлука је донета једногласно на 30. заседању Унесковог Комитета за светску баштину у литванском граду Вилњусу. Овом одлуком, да подсетимо, споменици су уписани и на малобројну Листу светске баштине споменика у опасности.

Ово је веома значајно јер је тиме позвана држава да предузме конкретне мере. На пример, превентивне мере и пројекте специфичне конзервације да би се спречило пропадање споменика, осигурање управљања за дуго време, примена строгог режима за тампонске зоне, чување и безбедност цркве Богородице Љевишке, подразумевајући студију о условима зидног сликарства, одређивање обима заштићеног места, посебно за Пећку патријаршију, укључујући највећи део долине која је окружује...

Из тог разлога, професор Бранислав Крстић, дугогодишњи потпредседник Координационог центра за Косово и Метохију а сада члан Експертског комитета Унеска за очување културне баштине на Косову, предложио је на последњем састанку Комисије за сарадњу са Унеском оснивање Државног одбора за заштиту и трајно очување споменика културе Србије уписаних на Листу светске баштине у опасности.

По речима Бранислава Крстића, задатак овог одбора било би остваривање и континуирано поштовање препорука Комитета за светску баштину, као и омогућавање трајне координације рада свих заинтересованих за заштиту и трајно очување ових споменика. Такође, одбор би надзирао и спровођење препорука и радова везаних за ове споменике културе. Сви заинтересовани за заштиту и трајно очување ових споменика обавезно би се консултовали са овим одбором, да би се избегли могући неспоразуми. Одбор би о свом раду давао редовне извештаје Влади Србије и подносио их Комитету за светску баштину, објашњава Бранислав Крстић.

Одбор би чинили министар културе и медија, председник Координационог центра Владе Србије за КиМ, Сталне делегације Републике Србије при Унеску, представник Светог синода СПЦ и два експерта са признатим референцама у вези са споменицима културе на КиМ.

– Познато је да осим надлежних органа Србије постоје и други који су заинтересовани или намеравају да обављају радове на овим споменицима. На пример, Централни институт за рестаурацију у Италији, у сарадњи са невладином организацијом Интерсос, већ је са Службом Унеска у Венецији постигао споразум и обезбедио средства за радове на Пећкој патријаршији. Институција за споменике културе у Приштини у сарадњи са Саветом Европе предузима мере на Богородици Љевишкој. Влада Србије нема гаранције да су ови радови координирани, нити дугорочно конципирани, а чињеница је да су њихови носиоци у својим пројектима искључили државу Србију иако су то, према Хашкој конвенцији, споменици државе Србије и као такви су уписани у Листу светске културне баштине. Карактер ових иницијатива и радова има јасну политичку конотацију: држава Србија је лишена својих историјских споменика. Међутим, и држава је саму себе искључила из радова на неким од споменика на КиМ, као што је на пример случај са обновом цркве Светог Спаса у Призрену, где се као одговорне власти наводе СПЦ и Унмик – каже Бранислав Крстић.

Овај нацрт Одлуке о образовању државног одбора за заштиту и трајно очување споменика културе Србије уписаних у Листу светске баштине у опасности, требало би ускоро да усвоји Влада Републике Србије. Његово усвајање има додатну вредност у светлу предстојеће одлуке о будућности Космета. Уписани као споменици Србије остају трајно српски, а будући да су уписани у Листу баштине у опасности, остају и под сталном бригом Унесковог Комитета за светску баштину.