Краљ Америке и краљица Европе

Два председника и једна канцеларка били су минулих дана у центру глобалне пажње, различитим поводима и различитим дометима, потврђујући да је политика тегобни терет – који се нерадо скида с леђа. Џорџ Буш, Жак Ширак и Ангела Меркел искористили су најновије прилике да покажу своје врлине и открију мане, све у настојањима да оставе добар утисак тамо где им је највише стало, али овога пута мање пред бирачима, а више пред историјом.

БУШ ЈЕ ЗАВРШИО ТУРНЕЈУ ПО "ДРУГОЈ АМЕРИЦИ" с амбицијом да савезницима – Бразилу, Уругвају, Колумбији, Гватемали и Мексику потврди да остају савезници, и убеди их да САД брину због њиховог сиромаштва и социјалних неправди. Да их подсети да је Монроова доктрина, по којој је овај део света америчко краљевство, још жива. Разговарао је са тамошњим лидерима и углавном одбијао њихове захтеве за измене строгих имиграционих закона, укидање ограничења за њихову робу на тржишту САД и слично. Није при том имао прилике да непосредно види протесте који су избијали у свакој престоници у коју је допутовао, нити поруке "Иди кући" и "Убицо": млади Латиноамериканци су показали да не подржавају његов рат у Ираку, нити одобравају то што их посећује тек после шест година.

Турнеја је зато била више симболична него практична, а приметно је да један од главних разлога за њено организовање – да пренесе поруку неодобравања онога што на континенту данас ради његов главни непријатељ, венецуелански председник Уго Чавез – није, бар јавно, уопште помињан.

ЖАК ШИРАК СЕ ОПРОСТИО ОД НАЦИЈЕ говором који су пратили изливи емоција и патриотизма. Званично је потврдио да се неће кандидовати за трећи мандат, завршавајући тиме 12-годишње председниковање и укупно 45 година у француској политици. Није том приликом подржао ни једног од три претендента на кабинет у Јелисејској палати (Роајал, Саркози, Бајроу) – у опроштајном говору није желео да изазива нове поделе.

Французима је поручио да не треба да се плаше промена у свету, заложио се за наставак европског пројекта, уз важну напомену да то мора да буде Европа "која гарантује наш социјални модел". Коментатори су пожурили да то протумаче као још једно залагање за Европу која је само већи модел Француске. Французи су у мају 2005. на референдуму одбацили Устав ЕУ, и тиме сами себе гурнули на европску периферију. Тај неуспех је тамна сенка на ономе што Ширак у наслеђе оставља наследнику (или наследници). И сенка и тежак задатак: нови шеф државе ће имати велике муке да земљу некако врати у европску матицу. А кад у мају и формално преда дужност, Ширак, по свему судећи, неће бити спокојан политички пензионер: чека га подебели досије нерешених скандала из времена када је био градоначелник Париза (1977–1995), афера које се са упадљивим нестрпљењем већ ваде из фиока одједном осокољених истражних органа. Нова ера у француској политици као да почиње раније него што се очекивало.

НЕМАЧКА ЈЕ ДОБИЛА НОВОГ ЛИДЕРА а Европа нову "краљицу". Тако поједини немачки листови описују исход најновијег самита Уније, на којем је главна звезда била њена председница за прву половину ове године канцеларка Ангела Меркел. Њена политичка вештина у мирењу различитих економских и политичких интереса 27 нација зарад општег циља – јединствене европске стратегије за суочавање са климатским променама – оцењена је као велико постигнуће. Многи су стекли утисак и да њој више одговара широка европска позорница него немачка сцена. Иако нико још није покварио славље тешким питањем колико ће европско лидерство у борби против глобалног загревања да кошта сваку чланицу ЕУ и Унију заједно (а коштаће прилично), Меркелова је показала да је, како је то сликовито предочио "Шпигл", "прихваћена од краљева европског запада" (ветерана попут Ширака, Блера или Продија), као и да у исто време "добро познаје слабости краљева истока" (председника и премијера ранијих и најновијих придошлица у европску породицу).

ИРАН ЈЕ УСПЕО ДА НАЉУТИ И РУСИЈУ – или тако бар изгледа после одбијања Москве да Техерану испоручи уговорено нуклеарно гориво за централу која треба да буде пуштена у погон на јесен. Русија је месецима спречавала оштрије санкције према свом пријатељу у региону, а затезање са испорукама сада је образложено парама – поручилац већ две године не плаћа утврђене месечне рате од по 25 милиона долара. Дипломатија у Москви је тиме послала сигнал: јесте заинтересована за регионалну игру, али не на уштрб сопствених интереса. "Ми трпимо приличну штету кад је реч о нашој спољној политици и нашем имиџу, док они упорно бране свој став", пренета је изјава неименованог извора. Порука је послата – дани који долазе показаће да ли ју је прималац добро разумео.