Kralj Amerike i kraljica Evrope

Dva predsednika i jedna kancelarka bili su minulih dana u centru globalne pažnje, različitim povodima i različitim dometima, potvrđujući da je politika tegobni teret – koji se nerado skida s leđa. Džordž Buš, Žak Širak i Angela Merkel iskoristili su najnovije prilike da pokažu svoje vrline i otkriju mane, sve u nastojanjima da ostave dobar utisak tamo gde im je najviše stalo, ali ovoga puta manje pred biračima, a više pred istorijom.

BUŠ JE ZAVRŠIO TURNEJU PO "DRUGOJ AMERICI" s ambicijom da saveznicima – Brazilu, Urugvaju, Kolumbiji, Gvatemali i Meksiku potvrdi da ostaju saveznici, i ubedi ih da SAD brinu zbog njihovog siromaštva i socijalnih nepravdi. Da ih podseti da je Monroova doktrina, po kojoj je ovaj deo sveta američko kraljevstvo, još živa. Razgovarao je sa tamošnjim liderima i uglavnom odbijao njihove zahteve za izmene strogih imigracionih zakona, ukidanje ograničenja za njihovu robu na tržištu SAD i slično. Nije pri tom imao prilike da neposredno vidi proteste koji su izbijali u svakoj prestonici u koju je doputovao, niti poruke "Idi kući" i "Ubico": mladi Latinoamerikanci su pokazali da ne podržavaju njegov rat u Iraku, niti odobravaju to što ih posećuje tek posle šest godina.

Turneja je zato bila više simbolična nego praktična, a primetno je da jedan od glavnih razloga za njeno organizovanje – da prenese poruku neodobravanja onoga što na kontinentu danas radi njegov glavni neprijatelj, venecuelanski predsednik Ugo Čavez – nije, bar javno, uopšte pominjan.

ŽAK ŠIRAK SE OPROSTIO OD NACIJE govorom koji su pratili izlivi emocija i patriotizma. Zvanično je potvrdio da se neće kandidovati za treći mandat, završavajući time 12-godišnje predsednikovanje i ukupno 45 godina u francuskoj politici. Nije tom prilikom podržao ni jednog od tri pretendenta na kabinet u Jelisejskoj palati (Roajal, Sarkozi, Bajrou) – u oproštajnom govoru nije želeo da izaziva nove podele.

Francuzima je poručio da ne treba da se plaše promena u svetu, založio se za nastavak evropskog projekta, uz važnu napomenu da to mora da bude Evropa "koja garantuje naš socijalni model". Komentatori su požurili da to protumače kao još jedno zalaganje za Evropu koja je samo veći model Francuske. Francuzi su u maju 2005. na referendumu odbacili Ustav EU, i time sami sebe gurnuli na evropsku periferiju. Taj neuspeh je tamna senka na onome što Širak u nasleđe ostavlja nasledniku (ili naslednici). I senka i težak zadatak: novi šef države će imati velike muke da zemlju nekako vrati u evropsku maticu. A kad u maju i formalno preda dužnost, Širak, po svemu sudeći, neće biti spokojan politički penzioner: čeka ga podebeli dosije nerešenih skandala iz vremena kada je bio gradonačelnik Pariza (1977–1995), afera koje se sa upadljivim nestrpljenjem već vade iz fioka odjednom osokoljenih istražnih organa. Nova era u francuskoj politici kao da počinje ranije nego što se očekivalo.

NEMAČKA JE DOBILA NOVOG LIDERA a Evropa novu "kraljicu". Tako pojedini nemački listovi opisuju ishod najnovijeg samita Unije, na kojem je glavna zvezda bila njena predsednica za prvu polovinu ove godine kancelarka Angela Merkel. Njena politička veština u mirenju različitih ekonomskih i političkih interesa 27 nacija zarad opšteg cilja – jedinstvene evropske strategije za suočavanje sa klimatskim promenama – ocenjena je kao veliko postignuće. Mnogi su stekli utisak i da njoj više odgovara široka evropska pozornica nego nemačka scena. Iako niko još nije pokvario slavlje teškim pitanjem koliko će evropsko liderstvo u borbi protiv globalnog zagrevanja da košta svaku članicu EU i Uniju zajedno (a koštaće prilično), Merkelova je pokazala da je, kako je to slikovito predočio "Špigl", "prihvaćena od kraljeva evropskog zapada" (veterana poput Širaka, Blera ili Prodija), kao i da u isto vreme "dobro poznaje slabosti kraljeva istoka" (predsednika i premijera ranijih i najnovijih pridošlica u evropsku porodicu).

IRAN JE USPEO DA NALjUTI I RUSIJU – ili tako bar izgleda posle odbijanja Moskve da Teheranu isporuči ugovoreno nuklearno gorivo za centralu koja treba da bude puštena u pogon na jesen. Rusija je mesecima sprečavala oštrije sankcije prema svom prijatelju u regionu, a zatezanje sa isporukama sada je obrazloženo parama – poručilac već dve godine ne plaća utvrđene mesečne rate od po 25 miliona dolara. Diplomatija u Moskvi je time poslala signal: jeste zainteresovana za regionalnu igru, ali ne na uštrb sopstvenih interesa. "Mi trpimo priličnu štetu kad je reč o našoj spoljnoj politici i našem imidžu, dok oni uporno brane svoj stav", preneta je izjava neimenovanog izvora. Poruka je poslata – dani koji dolaze pokazaće da li ju je primalac dobro razumeo.