За десет недеља 96 европских задатaка

Србији је остало још десет недеља за испуњавање кључних реформи из Акционог плана владе за брже стицање статуса кандидата за ЕУ, који укупно има 96 задатака. Европска комисија 15. јуна почиње да пише своје мишљење о спремности Србије за следећи корак у евроинтеграцијама, које ће бити објављено 12. октобра. А, уколико то мишљење буде позитивно, у децембру би Савет министара требало Србији да додели и статус кандидата и да, евентуално, буду отворени преговори о чланству.

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, рекао је јуче, да ће бити тешко испунити Акциони план до половине јуна, али и да је уверен да ће то бити урађено. На промоцији часописа „Изазови европских интеграција” он је рекао да је најбитније донети неколико комплексних закона, почевши од закона о реституцији, преко закона о финансирању политичких странака до правног акта о избору народних посланика.

Ђелић је подвукао да су најважнији део предстојећег посла реформе у правосуђу, али и укидање бланко оставки за посланике Скупштине Србије. Ту никакве додатне расправа неће помоћи, ми једноставно морамо да испунимо те услове, нагласио је Ђелић.

Одговарајући на питање да ли би критике које је упутила Венецијанска комисија на одредбе из Закона о финансирању политичких партија и о избору народних посланика могле негативно да утичу на мишљење комисије, он је рекао да постоје противречна мишљења и унутар европских институција и да не постоји јасан модел закона по којем би требало прилагодити све националне законе.

Нико из Европе, како каже, не намеће Србији какав политички систем треба да има, али захтева се да се пре избора јасно утврди редослед посланика по којем ће посланици са листе улазити у парламент, што ће и бити испуњено. Србија је, према његовим речима, захвална на „благонаклоној помоћи” Венецијанске комисије и ЕК, али Србија треба да води рачуна и о својим интересима и да усвоји квалитетне законе, не само због европске перспективе већ и због себе.

Кад је реч о могућности усвајања закона о избору народних посланика до јуна, Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, каже, међутим, за „Политику”, да је тешко прогнозирати да ли ће то бити урађено. С једне стране, то мора да се уради, а, с друге стране, нема политичке воље за то. „Да ли ће се она родити у међувремену, када добијемо све те ’шамаре’ од ЕУ и Венецијанске комисије, видећемо. Засад је покушај да све остане исто”, оцењује Вуковић.

Наш саговорник објашњава да је из парламента предложено да се мандати „волшебно деле према броју освојених гласова кандидата и према регионима из којих долазе”. А, то није могуће, јер постоји једна листа, једна изборна јединица, али не и начин да се утврди шта је регион у овом случају, односно одакле кандидати баш долазе. „Није могућно да се на један начин гласа, а на други начин деле освојени гласови”, подвлачи Вуковић.

У првом тромесечју ове године испуњено је, подсетимо, око 70 одсто обавеза планираних за тај период. Стога, до јуна треба завршити и оно што је остало незавршено у претходном периоду. Ту је, између осталог, и закон о финансирању политичких активности – у чијем је нацрту Венецијанска комисија, између осталог, приметила да је износ новца предвиђен за странке удвостручен упркос њеној оцени да би требало размислити о смањењу – као и закон о изменама Закона о пребивалишту и боравишту.

Б. Чпајак

----------------------------------------

Списак закона

Поред већ јавности добро познатих „јунских обавеза” закона о избору народних посланика, закона о финансирању политичких активности и закона о реституцији – до половине јуна требало би донети и законе о јавној имовини АП Војводине, затим, закон о републичкој изборној комисији, као и закон о повраћају државне имовине на општинском нивоу, чије је доношење предвиђено Уставом.

На подужем списку тешких задатака налази се, рецимо, и усвајање стратегије и политике развоја индустрије, затим, оснивање независног органа за истраживање удеса у ваздушном саобраћају, доношење закона о патентима, али и повезивање свих граничних прелаза са централном банком података Министарства унутрашњих послова и системом Интерпола. Предвиђено је и да буду обезбеђени потребни услови за рад повереника за заштиту равноправности и измењена уредба која се односи на управљање отпадом.

-----------------------------------------

Венецијанска комисија: бирачи у Србији не знају за кога гласају

Према оцени Венецијанске комисије измене Закона о избору народних посланика које је предложила Радна група Скупштине Србије нису у складу са европским стандардима и демократским принципима. Спорне одредбе су:

странке имају дискреционо право да доделе половину мандата без обзира на редослед на изборној листи

процедура за примену бланко оставки

да посланик не може да пређе из једне у другу посланичку групу

Уместо њих тражи се да:

редослед на изборној листи мора да буде поштован

бланко оставке буду укинуте

 посланик слободан у коришћењу мандата и може да мења посланичке групе

Позитивну оцену Венецијанске комисије добио је предлог да ће подносилац изборне листе четвртину мандата доделити женама.

Ј. Церовина