Нека правосуђе ради

Ганић, Пурда, Дивјак па Вучуревић... Све случај до случаја, све неко сумњичи да су починили ратни злочин, сви медијско-политички догађаји у троуглу три државе – Србије, Хрватске и БиХ. Потернице, наравно, стижу као ехо и последица прохујалог ратног вихора, па подигну прашину да многи обневиде од ње.

Следом, како је који од ових људи хапшен, тако су се политичари три државе, по устаљеној матрици јављали и – навијали. Најгласнији су они из чије државе потиче потерница. Наравно, користи се у таквим случајевима арсенал препознатљивих флоскула у стилу „правда ће напокон бити задовољена...”

Сва та политичка реторика најчешће служи као фасада иза које се крије потреба да се задовољи оно што бирачко тело у тој држави жели да чује. Играјући на ту карту, политичари иако знају да не смеју, крше претпоставку невиности ухваћеног по потерници. Бржи од правосуђа, исхитрено доносе оцене што никако не би смело да буде манир оних који воде државе.

Најновији случај ратног градоначелника Требиња Божидара Вучуревића личи на претходне.

Из Хрватске већ „из врха” наводе да се радују хапшењу, да би му требало судити у Дубровнику и да је његово привођење добра вест за ту исту Хрватску.

У Републици Српској су пак „затечени оваквим потезом Србије” и поручују да Вучуревића не треба изручити Хрватској. Ако је крив за ратне злочине, онда му треба судити у БиХ, кажу. Гласно се говори и да цео овај случај има примесе „политичке трговине”.

Хрватска оптужница против Вучуревића, подигнута је 3. септембра 2008. године пред Жупанијским судом у Дубровнику, терети га за мобилизацију војске, артиљеријске нападе на тај град и околину у јесен 1991. године, а све са циљем „стварања велике Србије”. Зашто је Хрватској требало 17 година да срочи оптужницу и потерницу, то остављамо њиховим органима да одговоре.

И док се у Хрватској политички врх радује хапшењу, у Србији „врх” ћути.

Можда је то ћутање само последица уверења да му се не може приписати да је хапшење Вучуровића изведено по налогу власти из Београда. Јер, који је то интерес владајуће елите Србије да Вучуревић буде ухапшен сада? Свакако није да захладни и поквари односе са руководством Републике Српске које већ прозивају што недовољно штити своје држављане. Још мање је да учини задовољство хрватским националистима.

Ако и постоји трагање за „политичком позадином” хапшења Вучуревића оно је мотивисано чињеницом да он није притворен у бројним ранијим прелазима границе. Овога пута полиција Србије је на граничном прелазу поступила по потерници, предала га надлежним правосудним органима а они му као странцу, одредили екстрадициони притвор. Кад стигне захтев Хрватске у предвиђеном року, размотриће се и донети одлука. Каква? Препустимо то правосуђу, нека оно ради, а политичари ћуте.