Neka pravosuđe radi

Ganić, Purda, Divjak pa Vučurević... Sve slučaj do slučaja, sve neko sumnjiči da su počinili ratni zločin, svi medijsko-politički događaji u trouglu tri države – Srbije, Hrvatske i BiH. Poternice, naravno, stižu kao eho i posledica prohujalog ratnog vihora, pa podignu prašinu da mnogi obnevide od nje.

Sledom, kako je koji od ovih ljudi hapšen, tako su se političari tri države, po ustaljenoj matrici javljali i – navijali. Najglasniji su oni iz čije države potiče poternica. Naravno, koristi se u takvim slučajevima arsenal prepoznatljivih floskula u stilu „pravda će napokon biti zadovoljena...”

Sva ta politička retorika najčešće služi kao fasada iza koje se krije potreba da se zadovolji ono što biračko telo u toj državi želi da čuje. Igrajući na tu kartu, političari iako znaju da ne smeju, krše pretpostavku nevinosti uhvaćenog po poternici. Brži od pravosuđa, ishitreno donose ocene što nikako ne bi smelo da bude manir onih koji vode države.

Najnoviji slučaj ratnog gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića liči na prethodne.

Iz Hrvatske već „iz vrha” navode da se raduju hapšenju, da bi mu trebalo suditi u Dubrovniku i da je njegovo privođenje dobra vest za tu istu Hrvatsku.

U Republici Srpskoj su pak „zatečeni ovakvim potezom Srbije” i poručuju da Vučurevića ne treba izručiti Hrvatskoj. Ako je kriv za ratne zločine, onda mu treba suditi u BiH, kažu. Glasno se govori i da ceo ovaj slučaj ima primese „političke trgovine”.

Hrvatska optužnica protiv Vučurevića, podignuta je 3. septembra 2008. godine pred Županijskim sudom u Dubrovniku, tereti ga za mobilizaciju vojske, artiljerijske napade na taj grad i okolinu u jesen 1991. godine, a sve sa ciljem „stvaranja velike Srbije”. Zašto je Hrvatskoj trebalo 17 godina da sroči optužnicu i poternicu, to ostavljamo njihovim organima da odgovore.

I dok se u Hrvatskoj politički vrh raduje hapšenju, u Srbiji „vrh” ćuti.

Možda je to ćutanje samo posledica uverenja da mu se ne može pripisati da je hapšenje Vučurovića izvedeno po nalogu vlasti iz Beograda. Jer, koji je to interes vladajuće elite Srbije da Vučurević bude uhapšen sada? Svakako nije da zahladni i pokvari odnose sa rukovodstvom Republike Srpske koje već prozivaju što nedovoljno štiti svoje državljane. Još manje je da učini zadovoljstvo hrvatskim nacionalistima.

Ako i postoji traganje za „političkom pozadinom” hapšenja Vučurevića ono je motivisano činjenicom da on nije pritvoren u brojnim ranijim prelazima granice. Ovoga puta policija Srbije je na graničnom prelazu postupila po poternici, predala ga nadležnim pravosudnim organima a oni mu kao strancu, odredili ekstradicioni pritvor. Kad stigne zahtev Hrvatske u predviđenom roku, razmotriće se i doneti odluka. Kakva? Prepustimo to pravosuđu, neka ono radi, a političari ćute.