Црногорци се одмарају од свог идентитета

Требиње – У Требињу, на научном скупу о песмама, поемама и поетици Матије Бећковића (1939), једног од најзначајнијих српских песника, „Под платанима”, на благом требињском сунцу, разговарамо с песником о новом тумачењу његове поезије, Херцеговини, Црној Гори, српству... Бећковић одговара кратко, свака његова реченица звучи као афоризам.

Овде у Требињу, о вашој поезији, говоре, углавном, млади тумачи српске поезије. То је један нов поглед на ваше песме?

Нови погледи не долазе с годинама него са сваким новим даном. Потреба за креативношћу не умире. Млади још увек заснивају свој живот не само на вери у поезију него чак и на њеном тумачењу. Ко пише песме или свира обоу, а верује да од тога може живети у Србији, доказује да је још жив народ Дучића и Мокрањца...

Негде одозго, с господске висине, гледа нас Дучић. Шта му поручујете из његовог завичаја?

И Дучић гледа како та прича траје. Остварен, рано је пребринуо бриге око свог дела, па се о другим питањима изјашњавао са његошевском отвореношћу и самопоуздањем. Кад је написао: „Верујем у Бога и у Српство” нико није веровао ни у једно ни у друго. Ко није сигуран у своје дело довија се и калкулише. Сасвим неостварени брину своју бригу и сваки дан се, не ризикујући ништа, с лакоћом изјашњавају о свему и свачему.

У Херцеговини, када кажу да су Херцеговци, подразумева се да су Срби. У Црној Гори више није тако?

У време транзиције, опуштања и рекреације један број Црногораца одмара се и од свог идентитета. Срби који тврде да нису Срби подсећају на оног који је рекао: „Хвала ти, Боже, што сам атеиста”! Из визуре пилота авиона који нас надлећу и мало-мало бомбардују, свеједно је која је од тих тачкица које представљају Србију, Црну Гору, Републику Српску – лево, а која десно.

Може ли се ваша поезија преводити на црногорски језик?

Срећом, ко пише на српском – пише на неколико језика. И не зна да ли пише или преводи.

Постоји ли могућност да писци сачувају српски културни простор, ако политичарима није успело да сачувају државни простор?

Језичко законодавство је старије од државног устројства. И не зависи од уставног поретка.

Да ли вам се чини да овде у Херцеговини има више Србије, него у Србији?

Србија може томе само да се радује.

Како оцењујете изборну скупштину САНУ?

Доста је хаоса у Србији и без хаоса у САНУ.

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------

Антологија и монографија

После свете литургије, коју је служио владика херцеговачки Глигорије и помена Јовану Дучићу, у Херцеговачкој Грачаници, представљене су антологија „Бећковић” (састављач Селимир Радуловић) и монографија „Матија” (аутор Радован Поповић) које су објавили „Орфеус” и „Православна реч” из Новог Сада. О књизи су говорили Јован Делић и Селимир Радуловић, а у музичком програму учествовао је мушки хор „Свети Роман Слаткопојац”.

У Дому културе приређено је вече посвећено поезији Матије Бећковића. Песник је надахнуто казивао своје стихове, а у уметничком програму учествовали су: Андрија Виденовић, Ђорђе Марковић, Жељка Здјелар, Драгољуб Бајић, Невена Живковић, Дуња Петковски, Јелена Ковачевић и Камерни хор „Херцеговачка Грачаница”.