Лисабон клекао пред благајнама ЕУ и ММФ-а

Финансијски урушена Португалија коначно је у среду вече званично затражила новчану помоћ Европске уније, након једногодишњег жилавог опирања притисцима међународног финансијског тржишта и партнера у еврозони.

„Учинио сам све, али Португалија је данас изложена ризицима које земља себи не може да приушти”, признао је португалски премијер у оставци Жозе Сократеш, иначе огорчени противних помоћи са стране.

Апел Лисабона за још непрецизирану помоћ ЕУ (спомиње се 75 милијарди евра) уследио је након што су португалске банке у уторак одбиле да гарантују исплату пристижућих рата државног дуга (само 15. априла и 15. јуна Лисабон треба повериоцима да намири 12 милијарди евра потраживања).

Након Грчке и Ирске, Португалија је тако постала већ трећа чланица еврозоне која за мање од годину дана тражи страну финансијску помоћ јер не може да се избори са домаћом дужничком кризом. Европски званичници упињали су се јуче да увере финансијска тржишта да ће након помоћи Португалији из Спасилачког фонда ЕУ дужничка криза у еврозони бити „обуздана”. Берзе и експерти нису јуче крили сумњу у тај сценарио.

Заборавите Португалију, малу државу у еврозони, помно размотрите способност Шпаније, да испоштује своје дужничке обавезе, упозорио је инвеститоре јуче професор Нуријел Рубини у ауторском тексту у „Њујорк тајмсу”.

Шпански министар финансија Елена Салгадо одбацила је јуче сваку помисао да би се дужничка криза могла ускоро прелити и на ту земљу.

У међувремену, португалска опозиција, међународно тржиште и ЕУ опречно су реаговали на апел лидера који је 23. марта поднео оставку због отпора парламента у Лисабону да усвоји његов најновији (четврти) пакет строгих мера штедње.

Лидер португалске опозиције Педро Коељо оценио је Сократешов апел за помоћ „закаснелом акцијом”.

Светске берзе јуче се нису ни осврнуле на Сократешов ТВ апел за помоћ. Финансијским тржиштима је, наиме, одавно јасно да Португалија не може сама да се избори са теретом претераног задуживања, згаслим привредним растом, растом незапослености и економском бесперспективношћу. „Једино је влада у Лисабону упорно одбијала да тој реалности погледа у очи”, оцењују међународне кредитне агенције које су последњих дана узастопно обарале рејтинг Португалије.

На другом крају Европе, у Бриселу, комесар за економију Оли Рен је молбу Португалије за помоћ прогласио „одговорном акцијом”. Бивши португалски премијер и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо најавио је јуче да ће европски план за Португалију бити састављен у „најскоријем року”.

Министри финансија ЕУ већ јуче су се састали у Годолу код Будимпеште да скроје етапни план финансијске помоћи Португалији. У трци да обуздају португалске финансијске невоље и увере берзе да нема бојазни од даљег преливања дужничке кризе у еврозони, ЕУ сада води трку са временом.

Португалија излази 5. јуна на ванредне изборе: питање је да ли ће следећа влада у Лисабону и тамошње јавно мњење прихватити драконске пакете реформи којима су већ изложене Грчка и Ирска. Део пакета помоћи Лисабону ЕУ ће преговарати са португалском владом у оставци, али оне дугорочније резове треба да прихвати кабинет чији је састав још непознат.

Крој „португалског пакета” трајаће до суботе, када су игром случаја у Будимпешти заказане велике демонстрације против банкарском кризом наметнутих реформи у Европи.

Т. Вујић