Стари скандал због ћирилице

Панчево – Радници панчевачког Центра за културу почели су ових дана изношење свега што је у претходних 35 година похрањивано у депое панчевачке Савремене галерије. Нове просторије обезбеђене су на само стотинак метара од старих, али многи тврде да се толико добар и уређен излагачки простор, као што је био онај у старој галерији, у Панчеву не може наћи. После дугог премишљања, градски оци су одлучили да се одрекну једног од најрепрезентативнијих излагачких простора у Србији, јер је зграда у којој је галерија недавно враћена Католичкој цркви, па иако је зрењанинска Бискупија била вољна да наплаћује нешто нижу кирију но што следује за прву градску зону, оцењено је да би за буџет то био велики издатак.

Прилика је да се сада, када градска галерија престаје да постоји на досадашњем месту, исприча прича о невољама оних који су је створили и о њој се старали. Прича је позната малом броју људи, а и они су је ваљда заборавили.

Прва изложба, у још незавршеној галерији, одржана је о Дану града, 6. октобра 1976. године, када су излагали радници сликари, али право отварање Савремене галерије у Панчеву било је 5. априла те године, а први излагач био је Милић од Мачве. Иако је сликара већ тада пратила репутација националисте, на изложбу се сјатила панчевачка врхушка. Већ исте вечери имали су разлога да зажале што су дошли, а сутрадан је избио политички скандал о којем се чуло далеко изван града у којем се догодио. Према данашњим мерилима све би се назвало хировитошћу сликара, немаром организатора или претераном будношћу политичара, али тада се изгред какав ћемо описати високо рангирао на скали „непријатељских“.

Милић од Мачве је од људи из Културног центра у Панчеву који су били организатори изложбе захтевао да потписи испод његових дела буду написани ћирилицом. Тек на отварању, сликар је опазио да његовој жељи није удовољено, па је људима који су га окружили то и рекао. На томе би се и завршило да сутрадан неки овај тихи протест сликара нису разгласили и оквалификовали га као националистички испад. А кад је дошло дотле, више се није могло зауставити. Раденко Јефтић, директор Центра за културу, зарадио је партијску казну „пред искључење“ и хитро је смењен са директорске функције због небудности, а неки врло озбиљни другови поставили су питање треба ли Панчеву галерија у којем излажу такви и ко гарантује да тога још неће бити.

Да ствар буде гора, Милић је пет година раније, за малу салу зграде управе општине, урадио триптих величине 7,5 пута 2,2 метра. Неки су се сада присетили да је и то било и те како неопрезно, јер сликар је већ тада носио епитет националисте, па су били склони да траже главу и оног ко је баш Милића Станковића ангажовао да слика за општину „и ево како се показао“. Било је, ипак, толико памети да се триптих, који је и данас на свом месту, не уклања.

Можда би било и другачије да је Милић пристао да испуни жељу председника општине Витомира Сударског да триптихон наслика на зиду. Сликар је одбио, рекавши да то допушта било коме, ако му се слика некада не допадне, да је прекречи. Ако се, пак, слика на платну, незадовољник ће је само склонити, слика ће остати. Као да је предосетио оно што ће се само коју годину касније догодити.

Љут због овога на Панчево и Панчевце, познати сликар до краја живота у граду на Тамишу више није излагао.

Миодраг Шашић