Забава за масу, траума за дете

Тако је једна мама дошла на идеју да поподнева малишана испуни обавезним гледањем шпанских серија, објашњавајући свој концепт васпитања речима "Па нећу ваљда да их терам да уче кад је толико незапослених на бироу рада". Друга мама је забранила дечаку његову омиљену "ваннаставну" активност – пецање, трећа је као породичну разбибригу увела имитирање певачица из "Гранд параде", четврта је инсистирала на чињеници да дете поједе оброк који му се не свиђа, пета се није устезала да дете пред ТВ камерама назове будалом...

Мама нема алтернативу

Већина телевизијског аудиторијума примећује да неки од малишана ову играрију доживљавају као добру забаву и да су одушевљени чињеницом што не морају да раде домаће задатке и намештају свој кревет пре одласка у школу. Међутим, пажљивијем оку ТВ гледалаца није промакла чињеница да су неки малишани видно збуњени појавом нове "тете" на позорници њихових живота, а неки од њих неретко дођу до границе суза када нова мама претера са тренирањем строгоће.

И док аутори овог "ријалити шоуа" објашњавају да емисије које су базиране на концепту уласка ТВ камера у интимност домова имају велику гледаност, психолози скрећу пажњу на чињеницу да деца која носе споредне улоге у овој телевизијској квазикомедији, дешавања у новоформираном позоришту у њиховом дому могу да доживе веома трагично, јер једноставно немају капацитет да разумеју шта се дешава и зашто им се живот окренуо – наглавачке.

"Дете тинејџерског узраста може да схвати да је све то игра, али дете предшколског узраста то апсолутно није у стању да разуме. За то дете прву и највећу трауму представља чињеница да нема његове маме, другу трауму изазива објашњење да је у његов живот ушла нова мама, а трећу чињеница да та нова мама уводи нов концепт васпитања и нова правила понашања. Ако имамо на уму да је за дете предшколског узраста најважнија извесност да су особе и ствари које постоје у његовом животу сталног карактера и да је најважнија особа у том свету његова мама која нема алтернативу, онда може да се наслути величина трауме коју дете може да доживи када у његов живот уђе сурогат мама. И то у пратњи гомиле непознатих особа телевизијских редитеља, камермана, расветљивача и организатора који по његовом дому развлаче гајтане, постављају камере, огромне рефлекторе и осталу опрему за снимање", објашњава психолог Маја Петровић.

Наша саговорница скреће пажњу на чињеницу да дете предшколског узраста не може да разуме да су мама и тата заједно режирали ту представу и наглашава да оно не зна да ли ће се мама вратити – оно се осећа напуштено зато што му је мама одузета, а уместо маме у његов живот је ушла нека нова жена и то са гомилом нових особа које ремете његову свакодневицу. Једина веза детета са "старим" животом је тата који беспоговорно слуша непознату жену, односно нову "маму". А на питање – како дете може да се осећа поред сурогат-маме, наша саговорница одговара – уплашено, потиштено, напуштено и љуто.

Са или без последица

Маја Петровић скреће пажњу на чињеницу да увођење нових васпитних стилова и правила понашања у живот деце може да буде збуњујуће и контрапродуктивно, јер након таквог искуства дете може да схвати да постоје маме код којих је дозвољено све и које немају никаквих захтева. Примера ради, ако њихова мама инсистира да се зуби перу после сваког јела, да се одмах ураде домаћи задаци након повратка из школе, да се одлази на спавање у одређено време, а код "нове" маме та строга правила не важе, онда дете долази до закључка да постоје маме које све дозвољавају и поставља се питање да ли ће дете слушати стару маму када се врати са "службеног пута".

Важи и обрнуто – ако је сурогат-мама строжа од биолошке мајке нова дисциплинска правила могу да изазову трауму код детета.

– Мислим да у оваквим емисијама не треба да учествују деца која се никада нису одвајала од мајке, малишани који имају било какве страхове, која су рањивија у односу на своје вршњаке или имају било какве психолошке проблеме – закључује Маја Петровић.

Др Нада Кораћ, психолог и аутор књиге "Невидљиво дете", која се бави статусом деце у медијима, објашњава да аутори емисија у којима се појављују малишани морају испоштовати нека правила, а у конкретном случају то значи да се пре свега морају строго дефинисати старосне границе.

– Мислим да је апсолутно недопустиво да се деци предшколског узраста мама одузима на недељу дана. Такође, сматрам да деца не смеју бити изложена непримереном третману од стране сурогат-мајке, односно не смеју бити вређана, понижавана, кажњавана и малтретирана у било ком смислу – истиче Нада Кораћ.

Весна Дејановић, директор Центра за права детета, објашњава да учешће деце у оваквим емисијама није само питање кршења њихових права, већ је питање етике и психологије, а пре свега – одговорности родитеља.

"Ми крупним корацима улазимо у доба у коме медији улазе дубоко у сферу приватности и све нас претварају у воајере. Центар за права детета, баш као и друштво у целини, нема законске механизме да децу заштити од самовоље родитеља. Ми не знамо како тече процес припреме породице за снимање овакве емисије, али оно што видимо јесте да су родитељи пристали да интимни живот своје породице изложе јавности и да своју децу изложе експерименту. Морамо да верујемо да су они то учинили руковођени идејом да ће деца тај експеримент "преживети" и да он неће оставити последице", закључује директорка Центра за права детета.