Један нула за Ражнатовићку

Потписивање споразума о признању кривице који су са Вишим јавним тужилаштвом у Београду потписале Светлана Ражнатовић, некадашња директорка ФК Обилић и њена сестра, није победа ни једне ни друге стране. Нагодба је, према мишљењу Јована Ћирића, директора Института за упоредно право, постигнута зато што ни тужилаштво, ни окривљене, односно њихови адвокати, нису били сигурни у исход судског поступка у који би се ушло да споразум није потписан.

– Споразума о признању кривице моралнo је веома споран. Не мислите, ваљда, да ће тужилаштво код нас, али и у Америци нагодбу понудити крадљивцу бицикала. Она је привилегија богатих, имућних и успешних. Они ће, захваљујући добрим адвокатима и преговорима, успевати да се договоре са заступницима јавне тужбе – наводи Ћирић и објашњава да „нагодбу” нису измислили ни Светлана Ражнатовић, ни њен адвокат, већ да је то американизација права у целом свету.

Упитан како се постиже споразум о висини износа који ће окривљени да уплати, Ћирић каже:

– Не знам како то тачно изгледа с обзиром на то да не радим у пракси, али бих рекао да је то као на пијаци. Окривљени понуди један износ, тужилаштво тражи други, па се нађу на средини.

У случају да га суд прихвати, споразум којим Светлана Ражнатовић и њена сестра Лидија Величковић-Оцокољић признају да су од продаје 10 фудбалера ФК Обилић присвојиле 235 милиона динара, био би 74. у Србији. Ивана Рамић, судија и портпарол Првог основног суда у Београду, тврди да се овај правни институт све чешће користи у пракси и објашњава под којим условима тужилац и окривљени могу да се „нагоде”.

– Преговарање странака о потенцијалном закључењу споразума о признању кривице могуће је ако се кривични поступак води за једно или више кривичних дела за које је законом прописана казна до 12 година. Иако то није стриктно наглашено у одредбама Законика о кривичном поступку, предмет споразума о признању кривице могу да буду и дела за које је прописана новчана казна – објашњава Рамићева.

Закључење споразума о признању кривице може да предложи заступник јавне тужбе окривљеном и његовом браниоцу, али и обрнуто „нагодба” може да буде иницирана и од окривљеног и његовог браниоца. Када се упути овакав предлог, странке у поступку могу да преговарају о условима признања кривице за кривично дело које се окривљеном ставља на терет.

– Законом су прописани услови који морају да буду испуњени да би споразум о признању кривице био закључен. Окривљени мора да буде свестан да се пристанком на споразум одрекао права на суђење и права на жалбу против одлуке коју суд доноси на основу споразума – прецизира наша саговорница.

М. Дерикоњић

-----------------------------------------

Пет кућних затвора до сада

Од увођења могућности изрицања и издржавања казне кућног затвора у октобру прошле године у Србији је до сада изречено пет правоснажних пресуда са том врстом санкције, а две се убрзо очекују. Прва пресуда са казном кућног затвора у Србији почела је да се извршава 5. јануара, када је З. Ј. из Краљева на ногу постављен одашиљач за електронски надзор.З. Ј. је правоснажно осуђен на пет месеци затвора због тешког дела против безбедности јавног саобраћаја.

---------------------------------------

Непрекидно на праћењу

Светлана Ражнатовић, бар према проценама запослених у Управи за извршење кривичних санкција, неће моћи са ноге да скине електронски надзор којим ће се контролисати њено кретање док се налази на издржавању казне кућног притвора. „Политикин” саговорник објашњава да су надлежни у управи приликом тестирања „наруквице” покушавали да је уклоне на различите начине, па чак и да је пресеку.

– Никада са сигурношћу од 100 одсто не можете да тврдите да је немогуће скинути наруквицу, али нама то није пошло за руком. Сваки покушај оштећења наруквице или промене на њој се региструју у командном центру Управе за извршење кривичних санкција. Наруквица је отпорна на ударце, воду, тако да осуђеног не спречава у обављању било каквих дневних активности – објашњава наш саговорник.

Како нам је речено у управи, Служба за праћење кретања осуђеног региструје са прецизношћу од неколико метара.

-----------------------------------

Имовина остављена на миру

Потписивањем споразума о признању кривице, „на миру” је остављена и имовина фолк певачице коју је требало да „чешљају” инспектори Одељења за финансијске истраге. Наиме, како нам је објашњено, потписивањем споразума финансијска истрага коју је после подизања оптужнице затражило Више јавно тужилаштво у Београду, стављена је ад акта.

---------------------------------------

Цеца у Обилић није свратила „дуго”

О целој причи о нагодби, људи у ФК Обилићу, ништа не знају. Нико их не обавештава, нити пита. Клуб је „замро”, како нам је рекао саговорник из овог спортског удружења. Светлану Ражнатовић у клубу ретко виђају, чак се не сећају тачно „кад је била”.Новца нема, у „петој лиги” су, што је последња лига пред ону „без брига”.

Она је са Црвеном звездом прошле године потписала пословно-техничку сарадњу о уступању ресурса стадиона Обилића Омладинској школи црвено-белих у наредних пет година, али то је обавила у просторијама у Љутице Богдана. Добила је тада дрес са бројем 1924, што је година оснивања Обилића.

Упитани да ли ће поднети захтев против директорке која их је, сама је признала, оштетила, одговорили су „морамо да се распитамо, ако има шансе хоћемо, али немамо пара ни за адвоката”.

 -------------------------------------------------------

Реаговања

Велимир Илић, лидер НС-а: Светлана Ражнатовић је чак оштећена у овом случају. Није само била Цеца, има стотине менаџера, бивших спортиста… Могуће је да је и она, али њу није нико ништа ни питао.

Марко Караџић, комесар за људска права ЛДП-а: нагодба тужилаштва и фолк певачице је увреда за здрав разум. Скандалозно је оно чему смо изложени.

Весна Ракић-Водинелић, професорка права: Постоји озбиљна разлика између висине новчане казне око које су се споразумели и тврдње истог тог тужилаштва о томе колика је штета проузрокована кривичним делом за које је окривљена и које је на крају крајева и признала. То рађа одређену сумњу и исто то се може рећи и за дужину временске санкције. Наравно, цела ова ствар изгледа мени сада више као грађанки, него као правници, дискриминаторски јер се заиста питам да ли до таквог повољног исхода за себе могу да дођу и они који немају да плате или они који немају толико много да плате.

Вук Динчић, посланик ДС-а осудио је нагодбу тужилаштва са Светланом Ражнатовић и рекао да се нада да суд ту одлуку неће прихватити.Динчић је у Скупштини Србије, током претреса амандмана на сет правосудних закона, казао да се не сме давати пример криминалцима да могу да се нагоде са државом уколико су починили кривично дело.„Та одлука ме је шокирала. Огорчен сам због ње, а верујем и све колеге овде. Не треба ниједном криминалцу да дајемо пример да може да се нагоди са државом и да плати бенефицирану цену од 1,5 милиона евра, ако је већ сама признала да је присвојила око пет милиона”, рекао је Динчић.