Унија на паузи

ТРАГОМ ВЕСТИ
Изгласавање новог устава значајан је корак у процесу европске интеграције Србије, али ипак недовољан да би били настављени преговори са Европском унијом о потписивању споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), објавиле су светске агенције позивајући се на изворе у Бриселу. Упркос залагању појединих чланица ЕУ да се преговори са Београдом, замрзнути у мају због "недовољне сарадње са Хашким трибуналом", обнове уз услов да српске власти ухапсе одбеглог генерала Ратка Младића пре закључивања ССП-а, превладао је став да "хашка обавеза мора бити испуњена".

Овакву одлуку ће, по свему судећи, идуће недеље потврдити и Европска комисија, представљајући свој најновији годишњи извештај о напретку аспираната са западног Балкана ка чланству у ЕУ. Позивајући се на овај извештај, бриселски дипломатски извори закључују да ни остале земље региона неће моћи ускоро да очекују "топлу добродошлицу" у редове садашње европске "двадесетпеторке".

Пауза после Нове године

Разлог је само делимично на страни земаља претенденткиња на чланство. Иако нису испуниле баш сва очекивања партнера у Унији, ипак су учиниле значајне напоре да наставе са политичким, економским и институционалним реформама и приближе се европским стандардима. Али недовољно брзо, јер је у међувремену и сама ЕУ осетила прве знаке "замора од проширења", суочила се са последицама пропасти Устава, и решила да се наредних неколико година посвети преиспитивању сопствене улоге, организације и циљева.

"Очекујемо паузу у пријему нових чланица одмах после Нове године, након пријема Румуније и Бугарске", изјавио је један извор ЕУ агенцији Ројтерс, додајући да ће пауза потрајати бар пет до шест година.

Прва на листи за пријем после тог периода "самопреиспитивања" јесте Хрватска. Власти у Загребу, међутим, верују да још постоји извесна шанса да уђу у ЕУ и пре тога – датум којем су се надали је 2009, година. Други кандидат за чланство, Македонија, чекаће још дуже а замерке упућене трећем кандидату, Турској да је приступање ове земље Унији виђено као нека далека и крајње неизвесна будућност.

Албанија је, додуше, у јуну потписала ССП, али још нема ни помена о томе да добије статус кандидата. Преговори са БиХ одмичу споро, поред осталог и због изостанка уставне реформе и недовршене реформе полиције. Црна Гора је, после напуштања државне заједнице СЦГ, преговоре о ССП наставила самостално и, оцењује се, доста успешно, али упркос томе ни овој малој балканској држави неће бити омогућен улазак у ЕУ све док се, како је изјавио Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, унутар ЕУ не створе "институционалне претпоставке за даље проширење", односно, не донесе устав ЕУ.

На штету новајлија

У међувремену, пример Румуније и Бугарске показује да ће потенцијалне будуће чланице морати да рачунају не само на строжу примену постојећих критеријума и нова условљавања, већ и на извесну дискриминацију која их чека по уласку у ЕУ. Тако је, на пример, Француска већ донела закон по којем ће њени грађани на референдуму одлучивати о пријему нових чланица ЕУ (после Румуније и Бугарске) – а зна се како је лане на француском референдуму прошао Устав ЕУ. Уколико би сличне мере увеле и неке друге чланице Уније, било би доведено у питање и већ најављено ширење Уније на западни Балкан и Турску.