Unija na pauzi

TRAGOM VESTI
Izglasavanje novog ustava značajan je korak u procesu evropske integracije Srbije, ali ipak nedovoljan da bi bili nastavljeni pregovori sa Evropskom unijom o potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), objavile su svetske agencije pozivajući se na izvore u Briselu. Uprkos zalaganju pojedinih članica EU da se pregovori sa Beogradom, zamrznuti u maju zbog "nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom", obnove uz uslov da srpske vlasti uhapse odbeglog generala Ratka Mladića pre zaključivanja SSP-a, prevladao je stav da "haška obaveza mora biti ispunjena".

Ovakvu odluku će, po svemu sudeći, iduće nedelje potvrditi i Evropska komisija, predstavljajući svoj najnoviji godišnji izveštaj o napretku aspiranata sa zapadnog Balkana ka članstvu u EU. Pozivajući se na ovaj izveštaj, briselski diplomatski izvori zaključuju da ni ostale zemlje regiona neće moći uskoro da očekuju "toplu dobrodošlicu" u redove sadašnje evropske "dvadesetpetorke".

Pauza posle Nove godine

Razlog je samo delimično na strani zemalja pretendentkinja na članstvo. Iako nisu ispunile baš sva očekivanja partnera u Uniji, ipak su učinile značajne napore da nastave sa političkim, ekonomskim i institucionalnim reformama i približe se evropskim standardima. Ali nedovoljno brzo, jer je u međuvremenu i sama EU osetila prve znake "zamora od proširenja", suočila se sa posledicama propasti Ustava, i rešila da se narednih nekoliko godina posveti preispitivanju sopstvene uloge, organizacije i ciljeva.

"Očekujemo pauzu u prijemu novih članica odmah posle Nove godine, nakon prijema Rumunije i Bugarske", izjavio je jedan izvor EU agenciji Rojters, dodajući da će pauza potrajati bar pet do šest godina.

Prva na listi za prijem posle tog perioda "samopreispitivanja" jeste Hrvatska. Vlasti u Zagrebu, međutim, veruju da još postoji izvesna šansa da uđu u EU i pre toga – datum kojem su se nadali je 2009, godina. Drugi kandidat za članstvo, Makedonija, čekaće još duže a zamerke upućene trećem kandidatu, Turskoj da je pristupanje ove zemlje Uniji viđeno kao neka daleka i krajnje neizvesna budućnost.

Albanija je, doduše, u junu potpisala SSP, ali još nema ni pomena o tome da dobije status kandidata. Pregovori sa BiH odmiču sporo, pored ostalog i zbog izostanka ustavne reforme i nedovršene reforme policije. Crna Gora je, posle napuštanja državne zajednice SCG, pregovore o SSP nastavila samostalno i, ocenjuje se, dosta uspešno, ali uprkos tome ni ovoj maloj balkanskoj državi neće biti omogućen ulazak u EU sve dok se, kako je izjavio Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, unutar EU ne stvore "institucionalne pretpostavke za dalje proširenje", odnosno, ne donese ustav EU.

Na štetu novajlija

U međuvremenu, primer Rumunije i Bugarske pokazuje da će potencijalne buduće članice morati da računaju ne samo na strožu primenu postojećih kriterijuma i nova uslovljavanja, već i na izvesnu diskriminaciju koja ih čeka po ulasku u EU. Tako je, na primer, Francuska već donela zakon po kojem će njeni građani na referendumu odlučivati o prijemu novih članica EU (posle Rumunije i Bugarske) – a zna se kako je lane na francuskom referendumu prošao Ustav EU. Ukoliko bi slične mere uvele i neke druge članice Unije, bilo bi dovedeno u pitanje i već najavljeno širenje Unije na zapadni Balkan i Tursku.