Пензионери траже цео дуг

Осим констатације да министар финансија Млађан Динкић по неколико пута дневно мења мишљење о томе да ли ће пензионерима исплатити четвртину или половину јавног дуга уз редовно повећање принадлежности од око 5,83 одсто, у Савезу пензионера Србије овакве изјаве схватају као чист политички маркетинг, уобичајен за српске предизборне прилике.

Јован Кркобабић, председник Савеза пензионера Србије, каже да је излишно да министар финансија маше парама које нису његове, а које пензионерима при том дугује од августа 2005. године. Влада је својевремено донела одлуку да ће се овај део новца претворен у јавни дуг исплаћивати – два пута годишње. Међутим, будући да се приближавају избори, министар је на своју руку одлучио да споји две рате – јануарску и јулску из 2007. године – и тако "припомогне" најстаријима, истиче Кркобабић.

Ако већ дуже време у буџету има вишка пара онолико колико министар каже, зашто тај новац, пита Кркобабић, није раније подељен пензионерима, већ се чекао баш овај тренутак. Тим пре што, подсећа он, држава земљорадничким пензионерима дугује 20,5 пензија, а сада им нуде по 20.000 динара – део рате јавног дуга.

Најава да ће уместо четвртине у децембру добити половину јавног дуга, односно у просеку око 7.000 динара, на просечну пензију од око 13.400, што је укупно око 20.000, јуче је, ипак, обрадовала најстарије у Војводини, потврђује Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине.

– У тренутку када пензије константно падају, па већ сада износе 61,5 одсто просечне зараде, а 2001. године су у плати учествовале са чак 90 одсто, исплата 20.000 динара по пензионеру, у просеку, сигурно ће добро доћи. Поготово што су пред Нову годину исплате по свим основама највеће, а пензионери после корекције у октобру од око 5,83 одсто до наредне године у априлу не могу да рачунају на нове корекције – каже Ненадић.

Али и додаје да ће се од државе тражити измена постојећег Закона о пензијском и инвалидском осигурању како би колико-толико очувао стандард најстаријих у Републици.

– Захтеваћемо да се из закона бришу рокови: најпре онај којим је одређено да минимална пензија у периоду од три године не би смела да падне испод 20 одсто бруто зараде, а потом и онај који каже да у раздобљу од пет година просечна пензија не сме да падне испод 60 одсто просечне зараде – вели Ненадић. И наглашава да је суштина у томе да ове принадлежности никада не падну испод тог процента.

Марија Тодоровић, члан Управног одбора Фонда пензијског и инвалидског осигурања запослених, каже да је најава министра финансија да ће уместо четвртине у децембру исплатити половину пензије – веома добра вест. Будући да се приближавају новогодишњи празници а да најнижа пензија у Србији не прелази 6.500 динара, као и да је просечна 13.400, више од 1,3 милиона најстаријих биће задовољни што ће моћи да рачунају на неки динар више.

И она, међутим, истиче да се питање положаја најстарије популације у Србији мора трајно решити јер ће њихови чекови, због начина на који се пензије сада усклађују (два пута годишње са растом зарада и трошкова живота), постајати – све тањи. Такође ће се затражити и да се умањи разлика између највиших и најнижих пензија по новом и старом закону. Примера ради, од 2003. године, када је нови Закон о пензијско-инвалидском осигурању почео да се примењује, највиша пензија за 40 година радног стажа износила је 38.731,20 динара, да би данас, три године касније, била за око 25.000 динара већа, јер ће према прорачунима за децембар износити 63.795,20 динара. Истовремено најнижа пензија – 20 одсто од просечне зараде данас износи 7.313 динара, док је у априлу 2003. била 3.027 динара.