НЕЗГОДНА ИСТИНА

Ричард Холбрук главни је јатак Радована Караџића и за то постоје и докази,  као да произлази из интервјуа "Пари мачу" главне тужитељке Хашког трибунала, која је, заправо, индиректно оптужила Запад "да је дозволио напад на Сребреницу знајући шта ће се тамо догодити". По свему судећи, суочена са све већом финансијском неизвесношћу у којој би се Хашки трибунал ускоро могао наћи, Карла дел Понте не жели више да ћути. Хоће ли коначно и проговорити о свему ономе што зна, видећемо на основу тога хоће ли мандат Трибунала бити продужен и какав ће му бити буџет. Но, ако је Вашингтон мислио да ће Карла дел Понте бити "послушан играч", онда је то била грешка. Или су у САД заборавили да је она својевремено, као јавни тужилац Швајцарске, оптужила и Аријела Шарона на врхунцу његове моћи и славе.

Да Америка нема потпуну контролу Хашког трибунала покушао је да ме увери, у Вашингтону у септембру 2002. године политички саветник министра одбране САД за Балкан Натан Беин. Илустровао ми је то тврдњом да је Хашки трибунал активирао оптужницу против Слободана Милошевића у време напада НАТО на Југославију у пролеће 1999.

"Урадили су то без нашег знања, нису нас уопште о томе обавестили и то је могло да испадне врло гадно за НАТО, јер Милошевић је тада могао да реагује, кад је већ оптужен, још одлучније у смислу наставка рата, али он је ипак попустио", говорио ми је господин Беин, а ја сам ваљда требао да поверујем у све то...

Но, без обзира на све Карла дел Понте очито има доста компромитујућег материјала за многе. Да је Радован Караџић склопио "дил" са Ричардом Холбруком да се повуче из политике и јавности, а да заузврат неће бити испоручен у Хаг, о томе је својевремено говорила и некадашња председница Републике Српске Биљана Плавшић. Њој лично, док је била председница РС, државни секретар САД Медлин Олбрајт понудила је да се за Караџића у кањону реке Пиве изгради санаториј где би он обављао своју психијатријску делатност, али без појављивања у јавности. Тајни сусрети Холбрука и Караџића вероватно су резултирали и посебним договором.

Већ негде крајем 1994. и почетком 1995. дипломатско-обавештајне игре Запада али и Јељцинове Русије око БиХ достижу кулминацију. Сви се труде да буду присутни и да им ништа не промакне, али сви постају интегрални део сукоба уместо непристрасни посредници. Сви се труде да себи приграбе све заслуге за мир који се очекивао, а да одговорност за евентуални неуспех припишу другима. Посредника око свега тога било је тих дана у БиХ много. Један од њих био је и бивши амерички председник Џими Картер. Он је стари познаник породице Караџић, долазио је два пута на Пале у завршним данима рата у БиХ и пре Дејтона да би босанским Србима пренео ставове америчке администрације. Караџића је ословљавао са "Ваша екселенцијо, председниче", Караџић њега, наравно, са "председниче". Два су председника тада пили виски све до зоре и договарали опције у БиХ. Картер је понудио Караџићу источне делове БиХ са Тузлом, у замену да се Срби повуку из западних делова БиХ, из Јајца, Грахова, Гламоча, Дрвара...

Супруга Караџића, госпођа Љиљана Зелен-Караџић лично је тада за Картера исплела бели, зимски, џемпер од вуне оваца са слободних српских планина и свечано му га поклонила. Картер је био толико ганут српском племенитошћу да је засузио. Успут су му Срби, да му вероватно зауставе сузе, галантно исплатили милион долара. Према доста поузданим изворима у кешу. За посредовање.

Само што је он отишао са Пала, градови у западном делу БиХ, где су Срби некада били бројни, или најбројнији, једноставно су испражњени. Прво су у бежанију кренули локални органи власти предвођени странком СДС, затим народ и на крају и војска Републике Српске. Када је затим руководство са Пала затражило од Картера да испуни други део договора, оно око Тузле, бивши амерички председник се није ни јавио. Кажу да је био на скијању у Аспену. Вероватно са белим џемпером.

О плановима размене територије на западу БиХ за територију на истоку БиХ, о тој понуди Картера Србима на Палама причао ми је још 1996. године некадашњи начелник Генералштаба Војске Југославије генерал Момчило Перишић. И показивао ми карте како је то требало да изгледа. Но, ако је Картер већ делимично изиграо Караџића око карата и размене територије када је Тузла у питању, Холбрук га очито није преварио око гаранција за слободу. Што значи да амерички политичари, па макар и бивши, ипак, држе реч.

Испада да је Сребреница свесно, од стране Запада, препуштена војсци Републике Српске. Јер, када су Холанђани – који су се у Сребреници и околини нашли опкољени трупама генерала Младића – два пута затражили ваздушну подршку НАТО авијације, оба пута су били одбијени.

Зна се ко у НАТО искључиво може да одобри, или одбије ваздушну подршку.

Наравно, зна то и Карла дел Понте. Сада је само "Пари мачу" то јавно и потврдила. Случајно баш "Пари мачу"? Па влада у Паризу ни под каквим околностима не дозвољава својим војницима и официрима да сведоче пре Хашким трибуналом. Француски генерал Филип Моријон два пута је улазио у Сребреницу. Шта ли он све зна?