Гутање жабе

Најмање шест месеци економисти и стручна јавност узалудно "трубе" да ће предизборно удварање политичара гласачком телу, већим зарадама и другим исплатама, направити огромне проблеме победницима и новом кабинету. И заиста. Делило се шаком и капом. Углавном оно чега, реално, нема довољно.

Чак се сада, после слегања изборне прашине, дознаје да је, уместо много најављиваног суфицита, наш буџет за 2006. ипак патио од – мањка. Ако на сцену не изађе нова, много штедљивија влада и одмах не крене са озбиљним кресањем расхода, сасвим је извесно, а на то је упозорила и Мисија ММФ-а, која је протекле седмице боравила код нас, да ће овогодишњи буџетски дефицит бити и свих 2,5 одсто бруто домаћег производа.

Да ли је морало доћи до тога?

Још од самог наговештаја ребаланса расипничког буџета прошле јесени било је више него јасно, осим политичкој елити занетој изборима, да ће цех високих плата здравству, школству, култури, војсци… тринаесте зараде чиновницима, прекоредне исплате дуга пензионерима, али и повишице запосленима у јавним, државним, предузећима, неко морати кад-тад да плати.

Толико упумпавање, углавном, незарађених пара, за око 30 одсто, није се, срећом, сразмерно одразило на раст цена, али јесте на увоз. Због чега?

Велика маса исплаћених динара морала је бити негде утрошена. Пошто ми својом производњом ни изблиза не можемо да подмиримо захтеве домаћих купаца, излаз је био у увозу, који је повећан безмало 60 процената у јануару. Направљен је висок трговински, а потом и платни дефицит. Инфлација, срећом, због оштрих мера Народне банке Србије, али и завидне продуктивности у привреди, за сада, још мирује, али је питање – докле? Колико још НБС, без садејства пореске и укупне економске политике, може да издржи у обуздавању цена, без обзира на сва зарицања актуелног гувернера Радована Јелашића?

Као једно од решења за висок раст укупне, поготово тражње становништва, неки виде у осетном смањивању свих јесенас повећаних плата, али и зарада у неким јавним, државним предузећима почетком ове године. Дакле, плате у рикверц. Колико је то реално?

Још актуелна, али сада техничка влада за тако нешто није способна. Она, напротив, чак и сада емитује нека нова новчана права за поједине буџетске кориснике.

С тим трном, намерно забоденим у здраву ногу, сад мора да се суочи нови кабинет, чије формирање још није сасвим извесно. Чак и ако нова влада крене током априла, мало је вероватно да ће јој први потези бити у знаку новчаних рестрикција и смањивању плата. Овогодишњи буџет, поготово расходна страна за око 30 милијарди динара, мора се неизоставно скресати, али је мало извесно да ће таква судбина задесити и плате. Не само због непопуларности таквог потеза већ и због чињенице да у очекиваној владиној коалицији треба да се нађу два од три партнера који су јесенас обећавали, а зимус и делили високе повишице. Питање је да ли су вољни и како да у новом друштву прогутају своју ружну жабу.