Gutanje žabe

Najmanje šest meseci ekonomisti i stručna javnost uzaludno "trube" da će predizborno udvaranje političara glasačkom telu, većim zaradama i drugim isplatama, napraviti ogromne probleme pobednicima i novom kabinetu. I zaista. Delilo se šakom i kapom. Uglavnom ono čega, realno, nema dovoljno.

Čak se sada, posle sleganja izborne prašine, doznaje da je, umesto mnogo najavljivanog suficita, naš budžet za 2006. ipak patio od – manjka. Ako na scenu ne izađe nova, mnogo štedljivija vlada i odmah ne krene sa ozbiljnim kresanjem rashoda, sasvim je izvesno, a na to je upozorila i Misija MMF-a, koja je protekle sedmice boravila kod nas, da će ovogodišnji budžetski deficit biti i svih 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Da li je moralo doći do toga?

Još od samog nagoveštaja rebalansa rasipničkog budžeta prošle jeseni bilo je više nego jasno, osim političkoj eliti zanetoj izborima, da će ceh visokih plata zdravstvu, školstvu, kulturi, vojsci… trinaeste zarade činovnicima, prekoredne isplate duga penzionerima, ali i povišice zaposlenima u javnim, državnim, preduzećima, neko morati kad-tad da plati.

Toliko upumpavanje, uglavnom, nezarađenih para, za oko 30 odsto, nije se, srećom, srazmerno odrazilo na rast cena, ali jeste na uvoz. Zbog čega?

Velika masa isplaćenih dinara morala je biti negde utrošena. Pošto mi svojom proizvodnjom ni izbliza ne možemo da podmirimo zahteve domaćih kupaca, izlaz je bio u uvozu, koji je povećan bezmalo 60 procenata u januaru. Napravljen je visok trgovinski, a potom i platni deficit. Inflacija, srećom, zbog oštrih mera Narodne banke Srbije, ali i zavidne produktivnosti u privredi, za sada, još miruje, ali je pitanje – dokle? Koliko još NBS, bez sadejstva poreske i ukupne ekonomske politike, može da izdrži u obuzdavanju cena, bez obzira na sva zaricanja aktuelnog guvernera Radovana Jelašića?

Kao jedno od rešenja za visok rast ukupne, pogotovo tražnje stanovništva, neki vide u osetnom smanjivanju svih jesenas povećanih plata, ali i zarada u nekim javnim, državnim preduzećima početkom ove godine. Dakle, plate u rikverc. Koliko je to realno?

Još aktuelna, ali sada tehnička vlada za tako nešto nije sposobna. Ona, naprotiv, čak i sada emituje neka nova novčana prava za pojedine budžetske korisnike.

S tim trnom, namerno zabodenim u zdravu nogu, sad mora da se suoči novi kabinet, čije formiranje još nije sasvim izvesno. Čak i ako nova vlada krene tokom aprila, malo je verovatno da će joj prvi potezi biti u znaku novčanih restrikcija i smanjivanju plata. Ovogodišnji budžet, pogotovo rashodna strana za oko 30 milijardi dinara, mora se neizostavno skresati, ali je malo izvesno da će takva sudbina zadesiti i plate. Ne samo zbog nepopularnosti takvog poteza već i zbog činjenice da u očekivanoj vladinoj koaliciji treba da se nađu dva od tri partnera koji su jesenas obećavali, a zimus i delili visoke povišice. Pitanje je da li su voljni i kako da u novom društvu progutaju svoju ružnu žabu.