На столу је било хране

СУБОТИЦА – Запослени у Центру за социјални рад јуче ујутру су из новина сазнали за околност да је двоје Суботичана пре више дана умрло од глади. Имена Викторије и Ивана Војнић-Хајдука, који су мртви пронађени у својој породичној кући после седам дана, нису била позната Центру за социјални рад, каже Љиљана Поповић директорка Центра.

Док читава јавност Суботице са чуђењем коментарише чињеницу да је двоје људи у предграђу умрло од дуготрајне потхрањености, и како се могло догодити да нико не примети како живе мајка и син, у Центру за социјални рад одбацују своју одговорност. Овој установи задуженој да се, између осталог, брине и о социјално угроженим становницима нико од комшија, родбине, познаника или здравствених радника није дао информацију да у насељу Мали Бајмок једна двочлана породица живи на самом рубу егзистенције. Такође ни сада покојни Викторија и Иван у последњих десет година никада се нису обраћали Центру да траже било какву помоћ.

Пензија од 9.302 динара

– Центар не може бити одговоран јер нити их је познавао, нити имао у евиденцији, нити је било ко пријавио њихов случај. Ми можемо да реагујемо само када имамо сазнања да је некој породици помоћ потребна – каже Зора Габрић, дугогодишњи социјални радник у Центру, задужена управо за бригу о старима.

Габрићева, ипак, под сумњу ставља податак који су на основу извештаја из Окружног суда објавили сви медији да су мајка и син умрли од глади. Она каже да је добила прве информације да је мајка Викторија била корисник породичне пензије у износу од 9.302 динара, и да људи из оближње месаре који су их познавали сматрају да се Иван успаничио после мајчине смрти и да је попио неки отров који је и довео до пуцања чира. Запослени у Центру сматрају да су ове претпоставке познаника страдале породице довољан разлог да се сумња у прве извештаје суда.

Винко Францишковић, месар из насеља, један од познаника породице Војнић-Хајдук, такође сумња да су мајка и син умрли од глади. Он тврди да су мајка и син биле његове редовне муштерије и сваки пут су уредно плаћали порције меса које су куповали. Последњи пут син Иван је био код њега у месари пре две седмице, док мајка Викторија није долазила последњих шест месеци због болести.

– Био сам потресен када сам видео њихова тела, али у кући је и тада било хране. На столу је био хлеб "цвет" уредно прекривен белим убрусом и нешто паштете. Син Иван јесте био ситне конституције, али веома жилав и сналажљив човек – каже Францишковић.

Он, међутим, сумња да је Иван попио неки отров и наводи да је на шпорету који није коришћен видео три флаше ацетона и један нагорели чаршав.

– Иван је био мало љубазан, интелигентан, али и мало чудан, читао је тешке књиге и мислим да је тамо изводио неки ритуал, али о томе нико неће да прича – каже Францишковић.

Едита дер Шерегељ, председница Окружног суда у Суботици, која је обавила увиђај након што је полиција провалила у кућу из које 10 дана није било знакова живота, каже да не одступа од саопштења које је суд дао и да никакве додатне изјаве неће давати до званичног објављивања налаза обдукције.

У свом саопштењу Окружни суд у Суботици, поводом првих изјава обдуцента да су и мајка и син трпели дуготрајну потхрањеност, закључује да је у овом случају заказало читаво друштво дозвољавајући да два његова члана умру од глади у условима недостојним човека.

И Александар Керекеш, члан Општинског већа, задужен за област социјалне заштите, каже да је очигледно у овом случају недостајао основни степен људске солидарности али и да је заказала комуникација између државних органа. Он је одбио да коментарише питање да ли је Центар за социјални рад одговоран у оваквим ситуацијама.

Радила у месној заједници

Наиме, мајка и син Викторија и Иван Војнић-Хајдук били су на списку за оброк у Народној кухињи, на који су их ставили волонтери из Месне заједнице. У Центру за социјални рад кажу да су они обучили људе по месним заједницама да праве те спискове и да они никада нису ни проверавали да ли је тим људима са списка за Народну кухињу потребна и друга врста помоћи. Иронија је да је Викторија до прошле године радила у месној заједници, учествовала у подели оброка у Народној кухињи, и како сведоче људи из њеног окружења није презала ни од једног тешког физичког посла. Ипак, нико нема објашњење за то како се догодило да се баш нико из месне заједнице не заинтересује у каквим условима она живи пошто је престала да долази у месну заједницу. Оно што се о овој породици још зна јесте то да је син Иван био електричар који је као вишак добио отказ у "Северу" и био на списку незапослених. Издржавао се поправкама електричних апарата, и они који су га познавали описују га као изузетно затворену особу.

Осим тога, овог августа Викторија Војнић-Хајдук је провела 25 дана у болници лечећи гнојну упалу екстремитета. После тога возилом Хитне помоћи пребачена је до куће, али се очигледно ни здравствени радници нису мешали у испитивање њене егзистенцијалне ситуације. Вероватно их није много изненадила потлеушица у којој је живела, јер читав тај крај уз Бајско гробље представља низ трошних и неусловних кућа. У таквом окружењу тешко је било очекивати од комшилука да реагује на ситуацију у породици Војнић-Хајдук јер су сиромаштво и тешки животни услови у овом насељу свакодневица.