Пророчки стихови пред рат

Мотиве за песме налазим у реалним животним суровостима. Не могу да певам о ванземаљској љубави ако ме гуше и раздиру овоземаљски јади, рекао је Милан Младеновић давне 1989. године у интервјуу тада популарном листу „Ћао“, а само две године касније, у предвечерје рата у Југославији, са својим бендом „Екатарина Велика“ објавио је шести албум „Дум дум“. Снимљен је пре тачно две деценије у Студију М у Новом Саду, и важи за један од њихових најмрачнијих албума.

„Страшно је хладна крв која тече и оставља траг“, певао је Милан у нумери „Бледо“, а у „Dolce Vita“ констатовао: „Овде је неко опет направио грешку“. Можда најстрашније и данас, 20 година касније, звуче стихови песме „Идемо“ у којој је Младеновић, пророчки, певао: „Нисмо знали да је коцка бачена; нисмо знали да је срушен мост; река блиста испод чизама; чиста вода мало крвава…”

Ова плоча настала је и у специфичном тренутку за бенд ЕКВ: напустила су их два значајна члана: Срђан Жика Тодоровић, бубњар, и Бојан Печар, дугогодишњи басиста. Пред снимање „Дум дума“, Милан Младеновић и Маргита Стефановић позвали су Марка Миливојевића, и он је остао бубњар „Екатарине Велике“ до краја каријере бенда, а на басу су свирали Бата Божанић и Душан Петровић. У снимању плоче је учествовала и певачица Тања Јовићевић, која је често сарађивала са бендом и певала им пратеће вокале, као и још један Младеновићев пријатељ – Митар Суботић Суба, алијас Рекс Илузиви. Милан је са Субом, подсетимо, у Бразилу направио свој последњи албум у каријери – „Angels Breath“. Било је то 1994. године, само неколико месеци пред Младеновићеву изненадну смрт, 5. новембра, од рака панкреаса.

Критика албум „Дум дум“ и није баш благонаклоно прихватила, а Петар Јањатовић у приказу плоче тада је написао: „Пред рат, августа 1991. године излази албум „Дум дум“. На омоту Милан са сребрним пиштољем упереним у слепоочницу. За њега, који је рођен у Загребу, као клинац живео у Сарајеву, а кључне ствари доживео у Београду, умирање једне земље је сигурно било веома болно. Албум ’Дум дум’ је стигао у време када је рок музика постала маргинална ствар. Песме ’Забрањујем’, ’Глад’, ’Хладан’, ’Бледо’ више нису имале до кога да допру“.

Јањатовић и данас сматра да су те песме биле одраз политичке ситуације:

– Песме су биле депресивне и прилично интроспективне. Нису имале тај неки енергетски набој на који смо до тада од „Екатарине Велике“ навикли. И, нажалост, нису остале у неком колективном сећању.

Јањатовић се присећа како је после изласка плоче „Само пар година за нас“, а која је претходила албуму „Дум дум“, имао „идејни сукоб“ са Младеновићем, јер је мислио да је група упала у „чист маниризам“:

– Зато сам и сматрао да „Дум дум“ представља излазак из тог маниризма. Та плоча је имала неки отклон у односу на претходна издања и била је у складу са временом. Та нека горчина и разочарење на „добар начин“ су најавили оно што се неколико месеци касније десило у земљи.

Александар Пилипенко, директор ПГП-РТС-а, а у то време рецензент ове плоче, тада је написао да ЕКВ представља једну од најзначајнијих вредности рокенрол сцене. И сада каже да је група оставила дубок траг:

– Те 1991. године били су у стваралачком и извођачком зениту. У сваком тексту били су оригинални и осликавали су време у којем су радили. То је био случај и са албумом „Дум дум“. Њихови стихови су историја – истиче Пилипенко и додаје да је албум, упркос незгодном тренутку у коме је објављен, продат у тиражу од око 80.000 примерака, што је за рок плочу, у то време, био сјајан успех.

Ј. Копривица

-----------------------------------------

Неко нас сада посматра

„Дум дум“ је претпоследњи албум бенда „Екатарина Велика“. Последњи „Неко нас посматра“ објављен је пре 18 година, а већ 1994. године Милан је преминуо. Бојан Печар преминуо је четири године касније од срчаног удара, а Маргита Стефановић 2002. године од сиде.