Уторак, 20.05.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пророчки стихови пред рат

Мотиве за песме налазим у реалним животним суровостима. Не могу да певам о ванземаљској љубави ако ме гуше и раздиру овоземаљски јади, рекао је Милан Младеновић давне 1989. године у интервјуу тада популарном листу „Ћао“, а само две године касније, у предвечерје рата у Југославији, са својим бендом „Екатарина Велика“ објавио је шести албум „Дум дум“. Снимљен је пре тачно две деценије у Студију М у Новом Саду, и важи за један од њихових најмрачнијих албума.

„Страшно је хладна крв која тече и оставља траг“, певао је Милан у нумери „Бледо“, а у „Dolce Vita“ констатовао: „Овде је неко опет направио грешку“. Можда најстрашније и данас, 20 година касније, звуче стихови песме „Идемо“ у којој је Младеновић, пророчки, певао: „Нисмо знали да је коцка бачена; нисмо знали да је срушен мост; река блиста испод чизама; чиста вода мало крвава…”

Ова плоча настала је и у специфичном тренутку за бенд ЕКВ: напустила су их два значајна члана: Срђан Жика Тодоровић, бубњар, и Бојан Печар, дугогодишњи басиста. Пред снимање „Дум дума“, Милан Младеновић и Маргита Стефановић позвали су Марка Миливојевића, и он је остао бубњар „Екатарине Велике“ до краја каријере бенда, а на басу су свирали Бата Божанић и Душан Петровић. У снимању плоче је учествовала и певачица Тања Јовићевић, која је често сарађивала са бендом и певала им пратеће вокале, као и још један Младеновићев пријатељ – Митар Суботић Суба, алијас Рекс Илузиви. Милан је са Субом, подсетимо, у Бразилу направио свој последњи албум у каријери – „Angels Breath“. Било је то 1994. године, само неколико месеци пред Младеновићеву изненадну смрт, 5. новембра, од рака панкреаса.

Критика албум „Дум дум“ и није баш благонаклоно прихватила, а Петар Јањатовић у приказу плоче тада је написао: „Пред рат, августа 1991. године излази албум „Дум дум“. На омоту Милан са сребрним пиштољем упереним у слепоочницу. За њега, који је рођен у Загребу, као клинац живео у Сарајеву, а кључне ствари доживео у Београду, умирање једне земље је сигурно било веома болно. Албум ’Дум дум’ је стигао у време када је рок музика постала маргинална ствар. Песме ’Забрањујем’, ’Глад’, ’Хладан’, ’Бледо’ више нису имале до кога да допру“.

Јањатовић и данас сматра да су те песме биле одраз политичке ситуације:

– Песме су биле депресивне и прилично интроспективне. Нису имале тај неки енергетски набој на који смо до тада од „Екатарине Велике“ навикли. И, нажалост, нису остале у неком колективном сећању.

Јањатовић се присећа како је после изласка плоче „Само пар година за нас“, а која је претходила албуму „Дум дум“, имао „идејни сукоб“ са Младеновићем, јер је мислио да је група упала у „чист маниризам“:

– Зато сам и сматрао да „Дум дум“ представља излазак из тог маниризма. Та плоча је имала неки отклон у односу на претходна издања и била је у складу са временом. Та нека горчина и разочарење на „добар начин“ су најавили оно што се неколико месеци касније десило у земљи.

Александар Пилипенко, директор ПГП-РТС-а, а у то време рецензент ове плоче, тада је написао да ЕКВ представља једну од најзначајнијих вредности рокенрол сцене. И сада каже да је група оставила дубок траг:

– Те 1991. године били су у стваралачком и извођачком зениту. У сваком тексту били су оригинални и осликавали су време у којем су радили. То је био случај и са албумом „Дум дум“. Њихови стихови су историја – истиче Пилипенко и додаје да је албум, упркос незгодном тренутку у коме је објављен, продат у тиражу од око 80.000 примерака, што је за рок плочу, у то време, био сјајан успех.

Ј. Копривица

-----------------------------------------

Неко нас сада посматра

„Дум дум“ је претпоследњи албум бенда „Екатарина Велика“. Последњи „Неко нас посматра“ објављен је пре 18 година, а већ 1994. године Милан је преминуо. Бојан Печар преминуо је четири године касније од срчаног удара, а Маргита Стефановић 2002. године од сиде.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.