У канџама државе

Новинари не би да се мешају у сопствену професију! Ова парадоксална тврдња произлази из податка да је пред референдум у медијима објављено око девет стотина текстова о уставу Републике Србије, али ниједан се није бавио положајем медија у највишем државном акту.

Политичари не би били политичари ако не би и устав искористили да се баве новинарством. А када се они баве медијима онда је истина најчешћа жртва. Политичари су се очас договорили да први став члана 50. устава гласи: "Свако је слободан да без одобрења, на начин предвиђен законом, оснива новине и друга средства јавног обавештавања." Свако је и држава, и криминални клан, и трговински ланац, и удружење риболоваца, и политичка партија.

У односу на стање пре референдума то су озбиљна три корака назад. Закон о информисању који је после много натезања ДОС-ова влада донела 2003. године предвиђа да држава не може да буде власник медија. Жарко Кораћ, потпредседник владе која је сачинила тај закон, каже да су они тада само потврдили европску праксу да држава не може да буде већински власник медија. "После избора 1996. године, када је опозиција добила локалне изборе, почела је на локалу да прави своје медије како би разбиле блокаду Радио телевизије Србије која је била слуга режима Слободана Милошевића. После 5. октобра томе су се чудили у Европи и свету и дали су нам сугестију да се морају приватизовати. Хоћемо у Европу, поштујмо европске стандарде", каже Кораћ.

Независно удружење новинара једино се побунило због могућности да држава буде власник новина, радија, телевизија. НУНС је прво организовао расправу са главним и одговорним уредницима више медија о члану 50. устава. Једнодушно је закључено да овакво решење значи да државни органи на свим нивоима, па и локална самоуправа, могу бити оснивачи медија. Хипотетички речено, и сумњиви капитал може бити оснивач новина, пише у документу који су упутили Министарству за културу и информисање. НУНС се залаже за примену важећег Закона о информисању из 2003. године, којим су државни органи морали да се одрекну власништва и крену у приватизацију медија.

"Садашњим уставним решењем, остављена је јасна могућност да и држава и ко зна ко још поново буду власници новина и да унесу додатни неред на јавну медијску сцену. Проглашавањем устава морао би да буде промењен и актуелни Закон о информисању јер је у колизији са решењима из новог устава Зато ћемо предложити да се члан 50. устава усагласи са постојећим Законом о информисању. Јер, процес приватизације медија је кренуо у априлу и продужен је до краја 2007. године. Иначе, члан о слободи штампе је у претходном уставу написан јасније. Мислимо да би министар требало да прогура иницијативу по којој држава не може да буде ни апсолутни ни делимични власник медија – осим агенције. У супротном, то је уплитање у слободу медија и држава се појављује као контролор. Законодавац би требало да се постара да се то не догоди", каже Надежда Гаће, председница НУНС-а.

Једном стечена права тешко се предају, па је јасно зашто НУНС реагује на члан 50. устава који оставља право да држава и локална самоуправа поново оснивају своје медије. И Драган Јањић, главни и одговорни уредник новинске агенције Бета, има примедбе на члан 50. устава. Поред тога што сматра да ни држава ни локална самоуправа не могу бити власници медија, он каже да нису јасно дефинисана ни слободе и права, као ни да ли држава може забранити медије или ширење одређених информација. "Устав фактички отвара могућност да ’земунски клан’ буде власник медија", тврди Јањић.

Раде Вељановски, професор новинарства на ФПН-у, каже да су му правници објаснили да први став члана 50. устава не треба тумачити као могућност да и држава оснива медије. "У Европи држава није власник ни штампаних ни електронских медија. Изузетак су медији који су намењени иностраној јавности као што су ’Дојче веле’, ’Воис оф Америка’, ’Слободна Европа’ или Би-Би-Си сервис за иностранство", каже Вељановски.

За узбуну је сасвим довољно и ако један члан устава може да се тумачи и овако и онако. Сасвим је погубно за друштво, за систем вредности на коме оно почива, ако у рукама демократе устав буде тумачен као чувар слобода и права грађана, а у рукама тиранина као средство страховладе. У разговорима о уставу је проферор Војин Димитријевић је бираним речима рекао да највиши правни акт може бити сасвим различито тумачен.

Доскорашња државна заједница Србија и Црна Гора је ове године заузела 45. место у свету по слободи медија према извештају коју је сачинила Међународна асоцијација "Репортери без граница". Прошле године били смо на 65. месту. Космет је посматран одвојено и нашао се на 70. месту. Нама за утеху, Хрватска је на 53. месту као и САД, али Словенија је на 13, Босна и Херцеговина на 19, а Македонија на 45. месту. Русија је тек на 147. а последња на 186. месту је Северна Кореја. Али постоји и за новинаре у Србији много важнији податак. Овдашње истраживање показује да 76 одсто грађана Србије мисли да медији нису слободни. Зато новинари треба да кажу држави да склони руке с медија.