Ирак и порцелан

ПРАВИЛО БРОЈ ЈЕДАН ЗА ПОСЕТУ РАДЊИ С ПОРЦЕЛАНОМ: уколико нешто разбијеш мораш да платиш. Почетком 2003. године тадашњи амерички државни секретар Колин Пауел искористио је управо ову аналогију упозоравајући председника САД Џорџа Буша на бројне опасности које са собом носи најављена војна интервенција у Ираку.

Данас, три и по године касније, показује се да Пауелово поређење није било сасвим тачно. Цена порцелана прецизно је утврђена док оно што Американци плаћају у Ираку поскупљује из дана у дан.

Више од 2.700 америчких војника погинуло је од тренутка када је званично проглашена победа над Садамом Хусеином а само у октобру забележен је црни рекорд с више од 100 мртвих. Слично важи и за ирачке цивиле: свакодневно стижу вести о више десетина погинулих.

Поред људских жртава вртоглаво расте и "цена" рата у Ираку. Пре почетка војне интервенције рачунало се са сумом између 100 и 200 милијарди долара. Пол Волфовиц, тадашњи заменик министра одбране – данас шеф Светске банке – уверавао је да тај новац заправо и неће бити потрошен јер ће рат сам себе финансирати.

Реалност је сасвим другачија. Америку рат у Ираку кошта много, много више. Досад је већ потрошено готово 340 милијарди долара (око 270 милијарди евра) а о коначној суми може само да се нагађа. Стручне процене говоре да свака недеља војног присуства у Ираку кошта САД две милијарде долара а пораст насиља ову бројку стално увећава. Америчко ратно ваздухопловство је, на пример, управо затражило додатних 50 милијарди долара за операције у Ираку. Звучи морбидно али бечки лист "Ди пресе" пише да је један од разлога за овај захтев драстично повећање трошкова транспорта тела погинулих америчких војника из Ирака у домовину.

Ово није, међутим, једини амерички ратни трошак. Мисија у Авганистану кошта око 90 милијарди долара годишње.

Астрономски трошкови америчког ратовања по свету наметнули су се и као тема предизборне кампање у САД. Све су гласније примедбе да је било много паметније да је овај новац потрошен на решавање америчких домаћих проблема.

Крај приче о цени уласка у ирачку радњу с порцеланом није на видику јер "разбијање" још траје. Ирачка влада управо је саопштила да ће земљи бити потребно око 100 милијарди долара за обнову тешко оштећене инфраструктуре.

Најсуморније прогнозе, утемељене на поверљивим информацијама америчких обавештајних и војних служби, упозоравају да се ситуација у Ираку све опасније приближава хаосу. Амерички председник, међутим, не обазире се претерано на ова упозорења и упорно говори о победи. А цена? Цена је "ситница" – у најгорем случају ирачка "радња" више неће постојати.

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ У СВЕТУ, упозоравају стручњаци, могу изазвати фаталне последице попут оних које је иза себе оставио Други светски рат. Уколико свет не жели да изгуби петину садашњег бруто националног производа, неопходно је да одмах крене у свеобухватну и доследну акцију заштите климе на планети.

Прогнозе стручњака полазе од претпоставке да би просечна температура, у наредних сто година, могла бити повећана и за шест степени што би изазвало драматичне промене. Суше, поплаве, сиромаштво, глад, изумирање животињских и биљних врста, пад индустријске производње само су неке од последица садашње небриге о светској клими.

Таква прогноза уопште није без основа. У прошлом веку на земљи је забележен пораст температуре од 0,8 степени Целзијуса. Поражавајуће је, међутим, што глобални термостат није померила природа већ човек. И што је још горе већ доживљено отопљавање тек је почетак претећег загревања планете.

Једина одбрана од таквог мрачног сценарија је озбиљније улагање новца у заштиту животне средине. Рачуница показује да би, за стабилизацију емитовања штетних гасова до 2050. године била неопходна светска инвестиција од 274 милијарде евра. То би отприлике и била цена коју човечанство треба да плати за сигурнију и бољу будућност.