Кад порастем бићу Шербеџија

– Кад порастем бићу Шербеџија – шали се Гордан Кичић у разговору за „Политику”, док се припрема за снимање кадра филма „Устаничка улица” у којем игра главну улогу, лик заменика тужиоца Специјалног суда за ратне злочине. Лик тужиоца у филму тумачи прослављени глумац Балкана Раде Шербеџија, који је протеклих дана врло брзо снимио неколико својих сцена. Шербеџија је морао да отпутује из Београда у Загреб како би присуствовао комеморацији поводом смрти колеге и пријатеља Ивице Видовића, сазнајемо од екипе филма, а наставак снимања његових сцена планиран је за половину маја.

Екипа филма који Кичић и продуцира јуче рано ујутру снимала је у Мекензијевој улици, у близини Трга Славија. Снимали су сцену испред апотеке у коју улази заменик тужиоца да купи лек против главобоље. У Мекензијевој улици ујутру је владала гужва уобичајена за радни дан.

Београђани пролазе поред екипе филма која припрема кадар за снимање, на трен погледају ко је од глумаца присутан на сету, и настављају даље, путем својим обавезама.

Припреме за снимање кадра се приводе крају. До глумца Гордана Кичића, обученог у сиви мантил и одело уз плаву кравату, дотрчава шминкерка Вишња Караулић са спрејом за косу, поправља му положај шишки на челу и врши последње корекције шминке.

– Јуче смо имали много тежак дан снимања, јер смо морали да снимимо сцену која у сценарију има чак осам страна – открива сам Кичић до кога прилази реквизитер који му из актенташне вади сувишне фасцикле.

– Чини ми се да ти је ташна тешка, дај да извадимо нешто. Ево, стави и 100 динара у новчаник, да имаш ситније, да платиш лек – шали се реквизитер који је врло брижан, али није само он такав у екипи филма „Устаничка улица”.

Недалеко од апотеке испред које се снима сцена стоји други асистент режије Александра Ћорић, иначе студент продукције на Факултету лепих уметности у Београду, љубазно обавештава пролазнике да ће екипа снимати кадар и моли их да пређу на другу страну улице или да сачекају док редитељ изговори ону чувену филмску реч: сеци.

Први асистент режије Радош Вучић, са моторолом у руци, пита да ли је све спремно за снимање кадра. Прилази статистима којих има око десетак и проверава да ли су сви спремни за своје задатке.

– Снимаћемо, молим вас, пажња! – каже први асистент режије.

И најзад се чује: „акција”!

Замишљен Гордан Кичић, као и већина тужилаца, улази у апотеку и купује лек против главобоље. Апотекарка, иза које је камера, даје му лек, Кичић плаћа и излази из апотеке. Статисти пролазе по својим задацима и чује се:

– Сеци!

Редитељ Мирослав Терзић је задовољан, али ипак ће снимити још један дубл, а затим и један уједно и последњи за тај кадар.

– Мењамо угао – говори редитељ, а екипа износи камеру из апотеке како би снимила кадар из другог угла. Износе се и микрофони, пецаљка, уређај за снимање звука, премештају се рефлектори.

Док се брзо припрема нови кадар, Кичић нам духовито прича да екипа филма који он продуцира неће радити на Ускрс, али да ће снимати и на Велики петак и на Велики понедељак.

– Очекују нас захтевне сцене вожње колима, па таман да искористимо што ће Београд бити празнији за Ускрс – објашњава глумац којег крајем маја очекују ноћна снимања и то у Великој судници Специјалног суда у Устаничкој улици.

И. Аранђеловић