„Милутин” неми сведок

Краљево – Тргови су одвајкада били центар градских збивања попут Тргасрпских ратника у Краљеву, популарно названог „Код Милутина“.

Легенда каже да је идеју за тај трг кружног облика дао сам кнез Милош, цртајући свом секретару Лази Зубану план на тепсији песка. Спровођење плана касније је енергичношћу и строгоћом помогао тадашњи председник општине Краљево Јован Сарић. Било је то крајем 19. и почетком 20. века од када је сачуван први регулациони план града који је „најавио” данашњи изглед Краљева.

У то време на овом тргу се најчешће трговало, о чему сведочи и запис британског дипломате Буркијеа од 3. јула 1889. године да се „...у Краљеву улице у потпуној правилности радијално пружају од простране пијаце у центру која има облик правилног круга...”. Овај извештај Буркије је написао боравећи у Краљеву приликом посете краља Александра Обреновића граду на Ибру, када је главни варошка улица са тргом називана „првим сокаком“.

Касније је ту сачињен и филмски запис, један од најстаријих са наших простора. Приликом миропомазања краља Петра Карађорђевића у манастиру Жичи један француски сниматељ овековечио је 5. октобра 1904. године пазарни дан у Краљеву.

Трг је улепшан после Првог светског рата када је Удружење официра у Краљеву одлучило да ту подигне споменик изгинулим ратницима. Импозантна фигура српског војника постављена је на том кружном тргу који је онда назван именом краља Александра. Међутим, за време окупације он званично носи назив „Франц Јозеф плац“, али му изглед није мењан.

После Другог светског рата назван је именом маршала Тита, али представници тадашње власти, односно Народни одбор доноси одлуку о његовом уклањању. Тако се споменик српским ратницима, уз скривене сузе многих живих солунаца, маја 1960. године премешта у краљевачко гробље.

Трг је онда био „празан“ више од две деценије, све до новембра 1982. године када је споменик, вајарско дело Живојина Лукића и Романа Верховског, опет постављен усред Краљева.

И, од тада нови-стари центар града је опет и средиште свих збивања. На том месту, где су раније говорили краљеви и Тито, наступају и савременији политичара. Повремено одатле и народ узвраћа, огорчењем или одушевљењем. Рецимо, током протеста 1996. године ту су се окупљале хиљаде Краљевчана а споменик назван именом јунака из романа о страдању српског народа у Првом светском рату. Поред тога, код „Милутина“ повремено наступају и уметници, песници, глумци, музичари... „Догађа“ се култура, али и слави према нашим навикама и обичајима па трг понекад, како се то каже, има „европски дух“ и мирише на кифле и чоколаду, а понекад на врућу ракију и печење...