Ћале за анале

ВРАЊЕ – Породица тридесетшестогодишњег Горана Ристића, радника врањског "Водовода", по много чему је посебна, али и пример изванредних породичних односа, љубави и разумевања многима у граду под Пржаром. Сасвим случајно, приликом одржавања манифестације "Дечја недеља", педагози и родитељи су, прекоревајући своје ученике и децу за немарност и недисциплину, указали на, у свему, изванредно понашање, мале Анђеле Ристић. Тада су многи сазнали за тужну судбину ове ведре и пуне живота одличне ученице другог разреда основне школе.

       Са непуне три године Анђела је, као и њене две сестре: Ивана, тада са осам, и Марија са 16 година, (пре пет година) остала без мајке Сузане која је изненада, под још увек нејасним околностима, преминула од инфаркта. Изненадна смрт Сузане, познате и успешне врањске фризерке, била је ненадокнадив губитак. Три тек формирана пупољка, мамине и татине љубимице су пала на Горанова плећа.

       – Било је тешко. Сви смо били у неком бунилу, а морали смо да се привикавамо на новонасталу ситуацију. Тешко ми је падало што Анђели и Ивани нисам могао да објасним где је мама. Марија је била већа и разумнија. Чињеница да девојчице, после свега, сада имају само мене, учинила ме је јачим. Од декларативног сажаљевања неких нисам имао помоћи, који су гледајући ме како на бициклу, по жеги, сунцу, ветру, киши и мразу возим прво Анђелу у вртић, а затим Ивану и Марију у школу, говорили: ала се овај мучи, прича Горан и додаје да највише захваљује својим старим родитељима, Верици и Добрију, јер колико су могли они су помогли и помажу.

       Природа је, причају Ристићи, учинила све да се са великом љубављу организују, раде, уче и штите од свега. Савладана је употреба машине за веш, затим пеглање, чишћење, прање судова и кување, где је теже увек је у помоћ прискакала бака Верица.

       – Због деце одрекао сам се свега и посветио само њима. Постали смо "јак тим". А као награда стигле су одличне оцене (све петице) у школи. Све три су добри ђаци.      

        Иначе, однос са својим кћеркама отац је, како каже, засновао на поверењу. Научио их је да ако има лажи, нема поверења и обрнуто. Ретко се догађа да дође до сукоба мишљења, а да, врло често, девојчице очево нерасположење сматрају казном. Живот их је, како кажу, Марија, Ивана и Анђела, а то потврђује њихов отац Горан, натерао да пре времена сазру и сасвим другачије размишљају и гледају на свет. Девојчице су до сада научиле да буду самосталне, саме се организују око кућних послова. Тачно се зна која шта треба да уради.

       – Обожавамо да правимо колаче по разним рецептима. То нам је специјалност. Правимо за Св. Арханђела, крсну славу, разна славља и рођендане. Анђели смо, такође, направиле рођенданску торту. Мами за задушнице смо спремиле колаче... застадоше девојчице јер задрхта глас и у оку се појави суза. Мала пауза, а онда најстарија Марија објасни да је најгоре прошло и да се саме организују. Имају доста обавеза у школи, а школа им је, каже, на првом месту.

       Желе да остваре постављени циљ и достигну највише домете. Тата им помаже око задатака из школе и када зашкрипи око компјутера, па због тога често, онако у шали, кажу да им је "ћалац универзалац" или "ћале за анале".