Последице Николићевог штрајка глађу и жеђу

Вишедневним штрајком глађу и жеђу лидер напредњака Томислав Николић није издејствовао одржавање ванредних парламентарних избора до краја године, али је успео, према оцени аналитичара, да поларизује политичку сцену. То значи да је сада и онима који не прате много политику јасније ко је ко и где је ко на политичкој сцени. Али, овим својим чином, Николић није успео да битно „заради”, бар не краткорочно, за себе и своју странку.

Др Невен Цветићанин са Института друштвених наука сматра да ће Николић овим штрајком успети да привуче или врати део тзв. тврдог радикалског бирачког тела, односно, све оне које је изгубио када је „смекшао” и прагматизовао своју политику. Али, с друге стране, одбиће од себе неопредељене и припаднике средње класе који су могуће разочарани учинцима ове власти, али неће бити спремни да подрже некога ко је практиковао тако радикалне методе борбе.

„Коначно, читава политичка сцена ће добити – знаће се где ко стоји и каква су савезништва могућа. Падају у воду све приче о великој коалицији између демократа и напредњака и углавном ћемо имати природна савезништва (као између СНС-а и ДСС-а, или између ДС-а и ЛДП-а), с неколико непознаница (каква је, рецимо, опредељење СПС-а, који шаље разнородне сигнале а има потенцијал за аранжмане и на једној и на другој страни)”, оцењује Цветићанин и додаје да је Николић можда добио и у имиџу – код оних који воле такав имиџ и такву врсту политичке борбе, односно код оних који су очајни, бесперспективни и који воле та тзв. политичка жртвовања.

Према његовим речима, резултат Николићевог штрајка је поларизација политичке сцене на мање-више два профилисана блока и лидер Српске напредне странке заправо добија онолико колико је успео да веже, интегрише и да обједини тај један блок око себе. Поред тога, како додаје, порасле су му акције за улогу лидера ултрапатриотског блока.

„Мислим да му је то био један од циљева овог штрајка – да се пошаље порука не само политичким противницима већ и потенцијалним политичким савезницима. А свакако добија на старту те неке будуће борбе с лидером радикала Војиславом Шешељем за место лидера ултрапатриотског блока, јер бирачи тог блока воле такав начин доказивања као што су саможртвовања, пошћења и остала политичка подвижништва. Али то је  потпуно страно бирачима из другог блока који су рационалнији, прагматичнији, тако да они који су били некадашњи бирачи ДС-а сада сигурно неће гласати за Николића, ма колико били разочарани и незадовољни оним што је њихова странка радила”, указује Цветићанин.

О поларизацији политичке сцене говори и политички аналитичар Бранко Радун, који на листу добитака од овог Николићевог штрајка глађу и жеђу уписује управо то што су се коначно испрофилисале две јаке странке, СНС и ДС, и што је све постало јасније и онима који не прате много политику. У том смислу, како истиче, добитници су, на посредан начин, и Николић и лидер демократа Борис Тадић, а мање странке, у том сучељавању великих, губе.

Сами напредњаци су овим Николићевим чином, сматра Радун, више изгубили, посебно међу неким неопредељеним бирачима на које су циљали – јер људима углавном и није јасно зашто баш сада штрајк глађу због неког краћег рока померања избора. „Да је можда био други повод, нешто људима битније, или неки јаснији повод, било би другачије”, наводи Радун и указује да у овом својеврсном дуелу Николића и Тадића ни друга страна, односно Демократска странка, није нешто на добитку. Претерало се, оцењује Радун, у кампањи против Николићевог штрајка, што је изазвало и контрареакције.

„На тактичком нивоу, ово јесте на неки начин губитак за СНС – иако је питање како ће се људи сећати овог штрајка за шест месеци или годину дана када буду избори. Николић овим сигурно није подигао рејтинг напредњака, збунио је и пасивизирао неке своје бираче и неопредељене који су размишљали да гласају за њега. Али, генерално, дугорочна последица овога је да политичка сцена иде, не ка двопартијском систему, али ка два центра моћи. Мале странке ће се борити за цензус, а ове две велике за доминантнију позицију на изборима”, каже Радун.

Биљана Баковић