Златне руке градитеља у Сурдулици

За Црнотравце кажу да су рођени градитељи, да имају „златне руке”.

А из њих, уствари, говори традиција. Стари породични занат пренели су и у околину. Тако је Владичин Хан био појам у јужним и сиромашним крајевима Србије, чак се детету говорило „Ако будеш добар, водићу те у Хан”, све док Црнотравци нису дошли у Сурдулицу.

Данас су просечна примања у Хану око 11.000, док су у Сурдулици од 20 до 30 хиљада динара, у сред тешкоћа овога краја. Црнотравац Новица Тончев, дипломирани грађевински инжењер и оснивач „Тончев градње”, у међувремену је постао председник општине и представник овог краја у Савету Европе.    

Иако му је први посао као инжењеру већ била изградња хотела „Славија лукс” у Београду, следећи традицију деде и оца основао је у Сурдулици породичну фирму, у којој данас има 115 сталних радника и по 50 сезонаца. На основу ње, покренувши је и друге фирме и послове.  

Познати по изградњи у Скадарлији, код Вуковог споменика, у Војводе Степе, на Дедињу и у Нишу, градитељи фирме нису наплатили ни динар од изградње моста у Трговишту, хвалећи се како је „ једини мост који је опстао после силних поплава”. У Београду важе за оне који граде прецизно, зналачки и „без примедби”, што је данас реткост.

У чему је тајна грађења на стари, традиционалан начин, упитали смо Тончева.

„Породични занат преносимо једни на друге, али стално се и усавршавамо модерним знањима и материјалима. Тајна је и у томе да се све заврши на време. То нама као градитељима помаже да не узимамо ни динара кредита, а никад не каснимо ни са платама ни са плаћањем пореза“, каже Тончев.

Међутим, слаже се, градитељи у Србији данас имају доста проблема, не само због кризе. „За разлику од прилика на Западу, јер за раднике плаћамо порезе и за време зимских месеци када није сезона градње. Добар пример је европско законско решење по ком би ван сезоне радници били пријављени на бироу запошљавања, како би се градитељима омогућиле олакшице”.

Породични бизнис, овај предузетник проширио је и на производњу паркета и галантерије, поручујући другим породицама да се тако упошљавају. У његовој, нико не ради у државној фирми. Због тога што у Сурдулици од пре пет година ретко ко отвара фирме, као председник општине ослободио је велике фирме камата, такса и пореза које плаћају општинској управи. То је разлог што су грађевинске фирме почеле да настањују Сурдулицу. И један од разлога што је она данас узор Владичином Хану.