Дом трговца Божића

У Јевремовој улици на Дорћолу, двориште деле Вуков и Доситејев и музеј Позоришне уметности. Налазе се у кућама које осликавају османлијски стил и зачетке новог доба српске државности. Турска кућа је подигнута средином 18. века, а породични дом трговца Божића скоро сто година касније, 1836. Божићева кућа није подељена засебним улазима на мушки и женски део, харемлук и селамлук, што већ довољно говори о равноправнијој улози жене у српској породици. И даље је мушкарац неприкосновена глава породице, али може да има само једну жену под породичним кровом.

Улаз у турску кућу је завучен у двориште, док је трговац Милоје Божић улазио у свој дом право с улице, чак је испред улазних врата подигао трем с тимпаноном, да би још више нагласио везу своје приватности са јавним животом тада главне улице у Београду. Тада – после Царског хатишерифа, 1830. године.

Оно што је слично са турском кућом је диванхана. Ужитак седења у просторији истуреној према дворишту, пуној светла, претрајао је од османлијског вакта. Диванхана у Божићевој кући се наставља на четвртасто предсобље из кога се улази у бочне собе, тако да кућа делује пространо и светла је. Још један детаљ је сличан са турском кућом: ниски рагастови собних врата. Висина – 180 сантиметара. Познаваоци кажу да су људи тог времена били ниски, у просеку 165 сантиметара и да о томе говори и висина рагастова, али социо-етнолози су другачијег мишљења: ко прилази домаћину, ипак, треба мало да се савије. Тек толико да се зна да у Божићевој кући нико није виши од њега.

А на уљу Јована Поповића из 1841, трговац Божић је стамена личност, марцијалан балканско-родопски мушкарац. На лицу му се види издржљивост. Шумадинац из села Чумића, код Крагујевца, власник шуме Жировњача. Када су откопавани темељи његове куће, каже Момчило Ковачевић, уредник у Музеју, открили су гвоздене профиле високе 25 сантиметара, који су увезани као гвоздени кавез у темељу. Ојачали су кућу подигнуту на падини, испод које је јурило неколико подземних потока.

До чврстине је Божић нарочито држао, у подруму су зидови дебели метар и осамдесет. Спољна површина куће износи 240 квадрата, док је унутрашња 210, што ће рећи да на зидове отпада 30 квадратних метара.

Све може да издржи та кућа, као и њен газда. Истрпео је да му се кнез Милош наметне у послу као ортак и да незаслужено узима већи део зараде, а истрпео је и да му се умеша у породични живот. Наредио је да се Божићева ћерка Ружа уда за свог брата од тетке Топаловића! И би тако. Књажевска се не пориче.

Али ни Божићеве паре нису мировале – помагао је долазак Александра Карађорђевића на престо. И када се то догодило, уживао је у миру, но, кад се Милош поврати у Србију настали су црни дани за целу породицу. Кућа је продата трговцу из Скопља Ристи Хаџи Поповићу, а траг породици Божић се губи у династичком и ратном тумбању Србије.

У овој кући је живела моја чукунбака, Маламатеа Барбароса, која се у Скопљу са 14 година удала за двадесет четворогодишњег Ристу, удовца с двоје деце. Ишла је с њим и на хаџилук преобучена у мушкарца, и после тога су свом презимену Поповић додали хаџијско звање, каже нам Слободан Јовановић, који после повратка из Швајцарске, живи у оближњој Француској улици, мада му је срце остало у Јевремовој. Донео је бакин портрет у уљу и држи га на столици док прича о историјату Божићеве куће.