Град – највећа инспирација 20. века

Луксембуршки парк и Нотр-Дам, Теразије и Монмартр, циркуси и параде, али и усамљеност и пуста дворишта мотиви су на сликама које ће од вечерас бити представљене на изложби „Град-хронике урбаног простора” у београдском Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

Поставка ауторке концепције Мишеле Блануше, која је са Жаклином Ратковић и кустос изложбе, показује више од 30 радова 20. века из колекције Музеја савремене уметности у оквиру којег ради и Легат Чолаковића. Златна нит која повезује различите југословенске уметнике, попут Саве Шумановића, Недељка Гвозденовића, Косте Хакмана, Петра Лубарде, Крста Хегедушића, Предрага – Пеђе Милосављевића, Милене Павловић-Барили, Љубице – Цуце Сокић и других, јесу призори метропола на њиховим сликама.

– Представа града је веома заступљена у уметности 20. века – објашњава Мишела Блануша.

– Град је изузетно важан као тема јер његова јавна дешавања, спектакли, параде, циркуси и културни живот привлачни су уметницима.

За Цуцу Сокић, на пример, град није био опсесија, али јесте тема на којој је експериментисала и тражила особени ликовни израз.

На изложеним платнима преовладаваће градски живот насупрот градским пејзажима: лица, тргови, кафеи, кафане, дух и дах метропола. Међутим, сликари послератног периода често нису доживљавали град као полис у коме се грађани друже и размењују мишљења. Људи су се на њиховим платнима завукли у куће, улице су опустеле, а самоћа је постала опипљива.

– Поједини сликари су представили отуђеност и усамљеност као продукте савременог друштва у коме се живи толико брзо да немамо времена за себе, породицу и пријатеље. То се види на сликама из каснијег периода као што су „Мртва улица” Милана Цмелића или „Двориште” Крста Хегедушића, али и раније, на париским сликама Саве Шумановића.

Управо је Париз велеград који је изгледа највише узбуђивао домаће уметнике 20. века. Тамо су одлазили на факултет, студијске боравке или једноставно да посете париске музеје.

– Гвозденовић је, на пример, био одушевљен Паризом, фасцинирао га је поглед са његовог прозора и свиђало му се све од завеса преко ролетни до кровова.

Као што ће се и видети на изложби која траје до 22. маја, Париз су сликали и Недељко Гвозденовић, Вељко Станојевић, Коста Хакман, Цуца Сокић и многи други. Петар Лубарда је овековечио Дубровник, Лојзе Спацал је волео Пиран, а Војо Станић ће остати упамћен и по „Успоменама из Осла”.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Путујућа изложба

„Град-хронике урбаног простора” једна је од десет путујућих изложби Музеја савремене уметности чија се зграда на Ушћу тренутно обнавља. Због радова, музеј не може да прикаже своју збирку, али су зато организовали поставке у другим просторима широм земље. Поменута поставка већ је гостовала у Галерији Матице српске у Новом Саду, Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу, Градској галерији у Ужицу и Градском музеју у Суботици.