Најчешће болести у Србији

Болести срца и крвних судова, малигни тумори, повреде, дијабетес, хронична опструктивна болест плућа и друге болести већ деценијама доминирају у нашој националној патологији. Ови поремећаји здравља водећи су узроци оболевања, одсуствовања с посла, инвалидности и превременог умирања.

Више од половине свих смртних исхода билису последица умирања од болести система крвотока, свака пета умрла особа била је жртва малигног тумора, а приближно свака дванаеста особа умрла је од последица повреда, шећерне болести и од опструктивних болести плућа.

Болести срца икрвних судова су водећи узрок смрти у Србији. Од 104.000 умрлих у 2009. години, 56.951 особа (око 55 одсто)била је жртва неке од болести из ове групе. Ипак, током последње деценије уочен је пад уумирањуод болести срца и крвних судова за 28процената.

Исхемијске болести срца (инфаркт миокарда, ангина пекторис) и цереброваскуларне болести (шлог), најчешћа су обољења циркулације, односно болести срца и крвних судова. У просеку, сваког дана само од инфаркта миокарда приближно оболи 60 и умре 20 грађана Србије. Уодносу на просечну стопу смртности у земљама европског региона (194,4 на 100.000 становника), стопе морталитета од исхемијскихболести срца у Србији биле су знатно ниже (120,6 на 100.000 становника).

Извор: European mortality database – MDB, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, Denmark, 2010; http://data,euro,who,int/hfadb/ (Април 2011)

Исте (2008) године стопе морталитета од цереброваскуларних болести у Србији биле су знатно више (146,4 на 100.000 становника) у односу на просечну европску стопу (114,6 на 100.000 становника).

Извор: European mortality database – MDB, WHO Regional Office for Europe, Copenhagen, Denmark, 2010; http://data,euro,who,int/hfadb/ (Април 2011)

Најчешћи фактори ризика за настанак ових масовних болести су: пушење, висок крвни притисак, гојазност, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, висок ниво масноћа у крви и неумерено конзумирање алкохола.

Сваки поменути фактор ризика може се довести у везу са бар две од наведених незаразних болести. Код многих, а посебно код социјално угрожених, фактори ризика се групишу, при чему се њихов ефекат често умножава.

Данас је могуће спречити или модификовати факторе ризика, одложити појаву или прогресију болести, спречити неспособност и превремену смрт.

Превенција током читавог живота је ефикасна и мора се сматрати инвестицијом у здравље.

Истраживање здравља становништва Србије 2006. године показало је да: око 34 одсто одраслог становништва пуши, 47 процената има хипертензију, 40 одсто свакодневно или повремено конзумира алкохол, 18 одсто је гојазно и 74 одсто није довољно физички активно.

Смањење броја новооболелих и броја умрлих од најчешћих обољења може се постићи уколико се код грађана развије свест о личној одговорности за властито здравље и о значају редовних превентивних прегледа.

То се постиже свеобухватним и интегрисаним приступом у коме се здравији избори чине прихватљивијим, а постојеће знање се боље и равномерније примењује, како би сви имали прилику да искусе његову благодет.

*Мр сц. др, Институт за јавно здравље Србије, „Др Милан Јовановић Батут“

Сутра: Узроци оболевања као у већини земаља у развоју