Сит гладном не верује

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Већ седми дан 120 абонената не долазе на шалтер народне кухиње, где се једанаест и по година, без дана паузе, пунило и до 250 порција куваним јелом. Истина, неколицина њих, из навике или пусте наде, још навраћају, али народна кухиња нема ни малену јетрену паштету у станиолској амбалажи да им протури кроз шалтер.

Средства намењена кухињи већ дуго леже на рачуну општинског буџета који нема ко да ребалансира. Није то досад учинио петочлани привремени орган, дужан да доноси одлуке у одсуству распуштеног парламента. Још то не чини ни 49 одборника СО, изабраних 1. октобра. Окупили су се први пут да се конституишу. Опет ће се састати да наставе конституисање. Чему журба! А кад ће на дневни ред доћи ребаланс буџета? Могу ли корисници народне кухиње, без иједног куваног, топлог оброка дневно, то да дочекају? Не могу, али мораће.

Покушао је секретар ОО Црвеног крста Томо Марковић, писмом на 150 адреса, да добије помоћ. Молио је произвођаче и трговце да народној кухињи уступе прехрамбене производе којима је рок трајања при крају и који би, због тога, комисијски морали ускоро у смеће. Одазвао се само један! Сит гладноме не верује.

Овдашња сиротиња (не само ромска) годинама је зарађивала за хлеб и сакупљањем старог папира и картонске амбалаже. Е, и то им је избијено из руку. Уведени су контејнери за папир и картон, наравно закључани, а кад се напуне, откључава их комунално предузеће и продаје њихову садржину. Онај кога глад натера да на контејнеру обије браву, проглашава се лоповом. Нема ни сезонских послова да се "премосте" дани до поновног отварања народне кухиње.