Априлско месијанство

Цео април је прошао у знаку свог првог дана. Многи догађаји су подсећали на првоаприлску шалу.

У Хрватској је то било – травање-ње, које се из разочарања претворило у бес. ХРТ(Хрватско радиодифузно топништво) је, у свом ударном термину од 24 часа дневно готово беатификовало генерала Анту Готовину, који је као Мојсије извео хрватски народ кроз црвено србо-комунистичко море у демократију и просперитет. Славећи бриљантну војну акцију ,,Олуја“, када су хрватске елитне јединице разбиле колоне оклопних возила типа „фергусон“ и „3. мај“, један ТВ водитељ се готово загрцнуо од домољубља па су га једва повратили. Хашка пресуда није била отрежњујућа, већ разлог за још већу опијеност.

И код нас је Ускрс био веома подстицајан. Тома Николић је ушао у Скупштину на Цвети. Додуше не на магарцу. Решио је да се придружи већини грађана – да гладује. Да на себе прими жртву и све грехе људи. Тако је прошао четвртак Тајне вечере у приватној болници, преживео је Велики петак и Велику суботу, а онда га ја спасила сигурна рука господња у лику патријарха, која му је удахнула нови живот. Можда не баш вечни, али онакав какав је живот опозиционог лидера, на разочарење неких његових фарисеја. Тај ускршњи игроказ је показао да Николић није против бриселског Понтија Пилата, него да хоће да буде Ирод уместо Ирода.

А онда је наш министар спољних послова Вук Јеремић јавно признао да у дипломатији кубури с кадровима, па је дипломатске пасоше уручио тенисерима. С обзиром на Новаков ретерн, не би ме чудило да га именују за министра одбране.

На крају, све оне турске серије, рачунајући и ону у Карађорђеву, засенила је епизода „Ројал вединг“, са једним принцом и једном Пепељугом у главним улогама.

Пензионери су дочекали својих пет и по посто. Постоји озбиљна могућност да преживе до јуна.