Aprilsko mesijanstvo

Ceo april je prošao u znaku svog prvog dana. Mnogi događaji su podsećali na prvoaprilsku šalu.

U Hrvatskoj je to bilo – travanje-nje, koje se iz razočaranja pretvorilo u bes. HRT(Hrvatsko radiodifuzno topništvo) je, u svom udarnom terminu od 24 časa dnevno gotovo beatifikovalo generala Antu Gotovinu, koji je kao Mojsije izveo hrvatski narod kroz crveno srbo-komunističko more u demokratiju i prosperitet. Slaveći briljantnu vojnu akciju ,,Oluja“, kada su hrvatske elitne jedinice razbile kolone oklopnih vozila tipa „ferguson“ i „3. maj“, jedan TV voditelj se gotovo zagrcnuo od domoljublja pa su ga jedva povratili. Haška presuda nije bila otrežnjujuća, već razlog za još veću opijenost.

I kod nas je Uskrs bio veoma podsticajan. Toma Nikolić je ušao u Skupštinu na Cveti. Doduše ne na magarcu. Rešio je da se pridruži većini građana – da gladuje. Da na sebe primi žrtvu i sve grehe ljudi. Tako je prošao četvrtak Tajne večere u privatnoj bolnici, preživeo je Veliki petak i Veliku subotu, a onda ga ja spasila sigurna ruka gospodnja u liku patrijarha, koja mu je udahnula novi život. Možda ne baš večni, ali onakav kakav je život opozicionog lidera, na razočarenje nekih njegovih fariseja. Taj uskršnji igrokaz je pokazao da Nikolić nije protiv briselskog Pontija Pilata, nego da hoće da bude Irod umesto Iroda.

A onda je naš ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić javno priznao da u diplomatiji kuburi s kadrovima, pa je diplomatske pasoše uručio teniserima. S obzirom na Novakov retern, ne bi me čudilo da ga imenuju za ministra odbrane.

Na kraju, sve one turske serije, računajući i onu u Karađorđevu, zasenila je epizoda „Rojal veding“, sa jednim princom i jednom Pepeljugom u glavnim ulogama.

Penzioneri su dočekali svojih pet i po posto. Postoji ozbiljna mogućnost da prežive do juna.