Три машине по мајстору

Чачак – После два неуспела тендера, Агенција за приватизацију одлучила је да у чачанској „Фабрици резног алата” покрене поступак реструктурисања, како би се лакше нашао купац. Те промене правне форме и унутрашње организације ФРА почеле су 30. марта прошле године, али ни од новог покушаја засад нема великих резултата.

– За 13 протеклих месеци ипак је забележен неки напредак. Уговорили смо послове са купцима из САД и Ирана, сада преговарамо са фирмама из Јапана и Италије, и успевамо да испунимо две трећине финансијских обавеза из редовног пословања. Али, да би се фабрика потпуно усправила потребно је да садашњу реализацију од три подигнемо на пет милиона евра годишње – каже за „Политику” Милан Видаковић (52), генерални директор ФРА.

По билансу за 2010. годину укњижен је губитак од 58 милиона динара и мањи је него ранијих лета, па се и то узима као мерило поправљања прилика у колективу са 548 запослених, који зарађују просечно 204 евра. Међутим, у фабрици је, најбољих дана, монтирано чак 1.320 машина познатих домаћих произвођача и светских фирми „Јункер”, „Рајсхауер”, „Матрикс”, „Гиринг”, „Хертлајн”, „Нормак” и „Хуфман”, или макар три по једном производном раднику. Али ни то није довољно за добар посао, многе нису укључиване годинама.

Алатничари из Чачка почели су да извозе још 1957. године (у Бразил) и крајем осамдесетих стигли до 4.650 запослених и извоза од 21 милион долара. Многе везе и послове погубили су током санкција против СРЈ, а сад се испречила и светска криза, пошто је ова производња под директним утицајем догађаја у грађевинској грани и машиноградњи, где је 2009. године забележен велики пад. Стручњаци управо процењују да се достизање висине радова из 2008. не може очекивати пре 2012. и 2013. године.

Наша држава има 57,6 одсто акција ФРА (42,4 је код радника) и планирала је да реструктурисањем коначно приватизује ову фабрику. Тај поступак подразумева да би купци могли да пазаре сва или било које од седам зависних друштава у колективу, наслоњених на матично предузеће. Појавили су се купци из Швајцарске и Немачке, долазили, преговарали и отишли, али нису ни дали реч ни затворили врата за склапање посла.

Држава је, са своје стране, учинила да нека потраживања према фабрици буду отписана, друга умањена. Тако је дуг према Париском и Лондонском клубу смањен за 1,8 милиона евра. Исплаћене су отпремнине за 581 радника, отписана камата на све порезе и доприносе код Пореске управе, повезан стаж за 1.207 запослених у раздобљу 2004–2009. (235 милиона динара), а дуг за здравствено осигурање (116 милиона) стављен у мировање.

После одлуке о покретању реструктурисања (30. марта 2010) позвани су сви повериоци да пријаве потраживања од ФРА. Укупно је пријављено 299 милиона динара, од чега се 253 милиона односи на 11 државних поверилаца.

Поред тога, фабрика бившим и садашњим радницима дугује, обрачунски, 859 милиона динара. За намирење тог дуга одвојен је део фабричке имовине, по одлуци Скупштине ФРА, и она је намењена продаји по одређеном поступку. До сада су радници намирени са нешто више од четири одсто, а може се очекивати да то, на завршетку продаје, буде око 10 процената.

У том делу обавеза, са 2.129 радника склопљено је вансудско поравнање да би се продајом имовине сразмерно намирили, судски спорови са још 481 радником су коначно пресуђени, али новац још није исплаћен, док је 90 следећих радника успело да наплати свој дуг принудним путем.

Саветници у поступку реструктурисања проценили су да пословна имовина фабрике вреди 13,43, док обавезе износе 20,23 милиона евра. Међутим, уколико се поступак приватизације успешно заврши, доћи ће до отпуста 21,3 одсто укупних обавеза, односно смањења дуговања за 4,3 милиона евра. Поред тога, док траје поступак реструктурисања може се очекивати отпуст још једног дела обавеза фабрике према држави. ФРА, иначе, Србији дугује 11,45 милиона евра.

Гвозден Оташевић