„Пијавица смрти” и над Србијом

Када се „пијавица смрти” заврти нико није поштеђен, ни безбедан. Ни у Србији, ако нисте знали.

Разорни ветар, назван торнадо, прошле године није заобишао наше крајеве, иако најчешће дивља изнад појединих подручја Сједињених Држава („Алеја торнада”). Протеклих дана је управо туда протутњао, посејавши смрт и оставивши пустош за собом.

Рушилачку силу разгневљеног старогрчког бога Еола искусили су становници на свим континентима, једино никада нису малобројни насељеници на Антарктику.

Отприлике у исто време прошле године кудикамо слабији торнадо походио је Србију, причинивши приличну штету у околини Сомбора. Увиђајем је поуздано установљено да није стигао из далеке Америке.

Пијавица или тромба, како је још код нас зову, појављује се готово сваке године, али никада на истом месту. Најчешће у летњим месецима, и то у виду слоновске сурле која спаја тле с подножјем грмљавинског облака. У стању је да подиже стоку и веће предмете. Јачина износи до 200 километара на сат, ширина 20-30 метара, а дужина трајања – десетак минута.

Када ће и где следећи пут, нико се не усуђује да предвиди.

Како настаје олујни ветар који подсећа на левак што се окреће у круг великом брзином, истовремено додирујући површину тла (или мора) и често мењајући правац кретања?

Претпоставља се да је име добио по шпанском или португалском глаголу „торнар”(обртати се). Чини се да ме је наш народ наденуо име које јој највише приличи – пијавица, зато што попут огромног усисивача све усисава на своме путу. Последица је, дакле, разлике у „блиском сусрету” два притиска, мешања топлог и хладног ваздуха у атмосфери.

Када се у облаку – а то се најчешће догађа у грудвасто-кишним, најнестабилнијим и најопаснијим од десет постојећих – сударе струје топлог ваздуха који се пење и хладног који силази, он почиње убрзано да се врти око себе, слично чигри, стварајући издужени левак. Због привлачне Земљине силе (тежа или гравитација), тај вртлог се спушта ка површини. Пречник достиже од неколико метара до два километра, а брзина окретања у самом вртлогу, чак, 500 километара на сат!

Познато је да је близу тла ваздушнамаса топлија и влажнија, а на већим висинама хладнија. Топао и влажан ваздух се уздиже и сусреће с хладним и сувим. С порастом влажности водене капљице се згушњавају (кондензација),отпуштајући енергију (топлота) у околину. То је сасвим довољно да се настави узлазно струјање у веће висине.

У торнаду притисак нагло опада, тако да у средишту завлада затишје (десет пута слабије) стварајући својеврсну празнину (вакуум). Испољава се тројако: притисак ваздуха убрзано нарасте (због убрзаног окретања), појављује се сила која снажно вуче увис (последица наглог успињања ваздуха) и у самом средишту настала празнина почиње да делује разорно. Брзина најјачих достиже 276 километара на сат!

Зависно од начина зачињања олује, у стању је да достигне незамисливу јачину и да потраје, чак,један сат, што је довољно да разори цео град. Јачина се исказује у Фуџита лествици која је подељена на шест подељака. Најразорнији се означава бројем пет и достиже брзину од 276 километара на сат, носећи кровове и рушећи зграде.

Сваки ветар се може упоредити с воденим током (река или водопад), кретањем тела (куглица) низ стрму раван, слободним падомилиструјом електрона у металном проводнику.

У Србији, иначе, постоји веровање да су појединци„људи ветрењаци”. То су, вероватно, нервно лабилне особе, углавном повучене и ћутљиве. Препоручује се да ихизбегавате и не љутите!

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

Торнадо у бројкама

о САД су земља торнада, око 1.200 годишње, што је четири пута више него у Европи

о У Европи их има највише лети и то у свим земљама, а највише у Великој Британији

о Може се појавити било где – у планини, равници, на мору... Непредвидиви су, немогуће је израчунати када и где ће искрснути

о У самом средишту (око торнада) брзина вртлога достиже 500 километара на сат

о Фуџита лествица названа је по професору Теду Фуџити, а користи се од 1971. године (2007. је освежена)

-----------------------------------------------------------

Фуџита лествица

Нула: 35-62 километара на сат

Јединица: 63-97 км/сат

Двојка: 98-136 км/сат

Тројка: 137-179 км/сат

Четворка: 180-226 км/сат

Петица: 227-276 км/сат