Власт на искушењима

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 7. новембра – Америчка власт данас је била на великим искушењима и полагала један од најтежих тестова пред сопственим народом, јер су на парламентарним изборима, мимо обичаја за овакве прилике, грађани оцењивали и њен учинак у односима са светом, а нарочито – текућу ратну политику. Иако се гласало за конгресмене, био је то својеврстан референдум о стратегији Џорџа Буша и његових републиканаца на бојишту у Ираку – слаже се већина истраживача јавног мњења, званичника и аналитичара.

Тиме је оповргнута овдашња изрека да је "у целини узев политика локална ствар". Глобализаторска Америка је, наиме, доживела да и сама буде глобализована, не само економски него и политички, тако да највећа спољна војна интервенција суперсиле уздрмава њену сопствену власт.

Какве ће изборне резултате произвести тај бумеранг ефекат, видеће се тек сутра по београдском времену, због разлике у сатници (овде је шест сати мање него тамо). Уочи изјашњавања, анкете су једнодушно предвиђале да ће опозициона Демократска партија боље проћи од владајуће Републиканске партије, али да је неизвесно у којој ће се мери променити однос снага у дводомом Конгресу.

Махом је прогнозирано да демократе имају велику шансу да освоје већину у Представничком дому, за шта им је било потребно да од републиканаца "преотму" 15 од укупно 435 места, док је трка за 33 "отворена" места, од укупно 100, у Сенату остала неизвесна "до последњег даха" конкурената и бирача. Опозиција је била уверљивија кад је критиковала власт него кад је износила сопствене пројекте, при чему је превладавао поклич: "Гласајте за нас јер ми можемо да нађемо излаз из ирачког ћорсокака у који нас је увалила администрација Џорџа Буша."

Републиканци су у финишу донекле поправили рејтинг, такође – више покушајима  дезавуисања ривала него истицањем сопствених резултата. Председник Буш је током његове предизборне турнеје у прилог партијским колегама, на митинзима у 10 савезних држава упозорио да "демократе само критикују, да је њихов план за Ирак – пораз САД" као и "да рат није прилика да се политика повери опозицији".

Али "грађани више не верују председнику кад прича о рату" – узвратио је шеф Демократске партије Хауард Дин. Алудирао је, при том, на чињеницу да се анкетна подршка Бушу махом креће испод 40 одсто.

Раслојавање је повремено драматично и унутар исте политичке снаге. Тако је републикански кандидат за гувернера Флориде, што је место на којем истиче мандат Бушовом млађем брату Џебу, одбио да се појави заједно са шефом Беле куће, јер је проценио да би му такво "друштво" смањило изгледе за изборну победу.

Републикански агитатори су последњих дана предузели снажну офанзиву за придобијање бирача. Звали су телефоном у касне сате и присталице опозиције, примењујући трик да тобоже говоре у њено име, како би саговорнике задржали на вези, да би им на крају "закуцавали" поруку у прилог властима. Демократи су, стога, најавиле тужбе за – узнемиравање бирача…

Вођи владајуће странке верују да ће грађани препознати вредности њеног учинка. При том као плус за себе истичу и околност да је Садам Хусеин осуђен на смрт и "да су и Америка и свет сигурнији без таквог тиранина". Рачунају да ће бирачи "умети да цене" и овдашњи привредни раст, скок вредности берзанских акција, ниску стопу незапослености…

Демократе пак наглашавају да је рат у Ираку "најлошији потез једне овдашње власти у новијој историји", да тамо узалудно гину амерички војници и да се узалудно троше милијарде долара пореских обвезника које би биле боље уложене у здравство, просвету и јачање прилично ослабљене средње класе. Уз то наводе низ корупционашких и сексуалних скандала у редовима републиканаца који су се досад дичили "моралном супериорношћу".

За садашња међустраначка препуцавања хроничари кажу да спадају међу "најпрљавија и најскупља". На све стране задају се "ниски ударци" а пљушти и киша новца – сматра се да је укупно у кампањи потрошено више од две милијарде долара.

Заоштравање би могло да доведе и до – позитивног феномена. Предвиђа се, тако, повећан одзив бирача који се – у оваквим ситуацијама кад се не гласа за шефа државе – креће око 40 одсто.

Повећане су већ стрепње за регуларност гласања. Стручњаци тврде да многе гласачке машине, налик банкоматима, нису поуздане па да би могле да "искриве" резултате изјашњавања.

Посматрачима је, наравно, крајње чудно да најмоћнија технолошка сила пати од технолошких тегоба које доводе у питање регуларност изборног система. Анкета организације "Пју" је управо потврдила да Американци мање верују у тачност пребројавања гласова него многе друге индустријски развијене нације. Проценат тог поверења је, на пример, у суседној Канади 87, у Француској 85, Немачкој 84, Британији 80, Шпанији 75, а овде тек – 66 одсто.

Док ово јављамо, гласање је у току. На појединим местима се отежу редови.

С нестрпљењем се очекује да се види у којој ће мери ситуација на бојишту утицати на резултате на биралишту. Парадокс је, при том, да до појачане диференцијације око спољне политике долази на изборима за функционере који нису надлежни за спољну политику, јер је она у надлежности шефа државе о коме ће се гласати тек за две године.

Познаваоци, ипак, предочавају да би евентуална победа опозиције могла да отежа спровођење председникових међународних потеза. На пример – неизгласавањем затражених повећавања издатака за рат у Ираку…