Ко отрезни пијане сокаке

Нови Пазар – Ђура Јакшић би, да нешто крене новопазарском чаршијом, био на муци. Ако, чврст у намери да се одрекне пића, прође поред једне кафане, тешко да би у близини могао да нађе другу да би могао себе да части због чврстог карактера. А и Ђода из Петловца из чувене серије би се намучио да нађе где ће да попије пиво.

Једноставно, правих кафана, оних за широке народне масе, у центру Новог Пазара је све мање. До пре пет-шест година централном градском улицом, као ђердан, било је нанизано пет кафана. „Алпина“, „Бреза“, „Олимпик“, „Санџак“ и „Алас“ наслањале су се једна на другу и биле разлог што је тај део Булевара Авноја назван „пијани сокак“. Пролазак кроз тај сокак био је прави тест за издржљивост љубитеља добре капљице. И свака од пет кафана имала је свој специјалитет и свој профил гостију. У „Алпину“ се најчешће ишло на доручак због лепиња са кајмаком и запеченим јајима, у „Олимпику“ су се окупљали углавном млађи гости, „Алас“ је од рибљих специјалитета имао име и пржене ослиће за Бадњи дан, а ћевапа увек, у „Брези“ су се окупљали чиновници из околних институција... Сада се на месту где је био „Алас“ продаје козметика, лепиње у „Алпини“ заменила је гардероба познате светске марке, у „Брези“ мајстори нешто раде. Некадашњи „пијани сокак” сад је сведен само на „Олимпик“ у коме може да се поједе и попије „нешто конкретно“.

Не помаже много ни прелазак на другу страну улице. Чувена „Фонтана“ била је деценијама култно место пивопијама и „институција“ у којој су наводни интелектуални разговори били покриће за још једну туру или обрнуто. Сада је и „Фонтана“ пресушила, чује се да је нови власник, чувени спортиста, преуређује. Некад редовни гости „Фонтане“ су се, као после фајронта, разишли куд који. Неки су отишли код интернисте и схватили да им пиће диже притисак, а ћевапи холестерол, други су проглашени за технолошки вишак, па им се у кућном буџету појавио мањак, а неки су послушали божје заповести, схватили да је капљица грех и почели да посећују све бројније млечне ресторане. Уз чај, топлу чоколаду или млеко, кажу, трезвеније се размишља. Тек ретки су остали верни ранијем „занимању“ па се запутили у „амбасаду“, кафану у приземљу Амир-агиног хана,где се уторком, после обављеног посла на пијаци, налазе познаници. Ту са разним чаршијским вестима свраћају таксисти, дилери девиза и случајни пролазници. Ако у тај простор ступи нека жена, има велике шансе да буде једина у кафани.

Променама и духу новог времена рекло би се да најуспешније одолева кафана „Граната“. Налази се у Првомајској улици, поред некадашње царске џаде. Име је добила по гранати испаљеној из топа српске војске, која је 1912. године ослободила Нови Пазар. На спрату зграде налазио се турски војни одсек, а у приземљу и тада кафана. Ако је судити по фотографијама из 1904. године, ова зграда за читав век није много мењала изглед. Из ове кафане усред бела дана одлеже „жива“ музика. Промуклим гласом певачица испуњава жељу госта који је дошао руковођен стихом „када примим прву плату, па ја одем у ’Гранату‘“. На спрату зграде годинама је коначила сиротиња, а сада кроз прогледале зидове дува промаја. Зграда је као споменик културе под заштитом државе и нејасног власништва, па у њену обнову нико не улаже.

Алкохол је одавно протеран и из зграде у којој је до пре двадесетак година био чувени хотел „Београд“. Сада је у тој згради Факултет за исламске студије. Ни позната састајалишта новопазарских боема кафане „Центар“ и „Корзо“ више не постоје. Кафане „Србија“ и „Стари Рас“ јесу на гласу, али мало скрајнуте из центра града. У чувеном хотелу „Врбак“ нема скретања у безалкохолне воде, али тамо се углавном организују свадбе, па ко није сват, не може да буде ни гост.

–Кафане су увек биле институције. Тамо су склапана пријатељства, послови, једноставно –људи су се дружили. Смета ми што не могу као некад у центру града да одем у прву кафану са пријатељем, него морамо да пешачимо с краја на крај. А не могу ја седе главе да се запутим у кафић, није ми то природно окружење – каже професор Мирко Поповац, иначе некад добар познавалац новопазарских конобара.

Све је чешћа оријентација овдашњих угоститеља да уместо пива и коњака нуде топлу чоколаду, капучино или воћну салату. У такве локале могу да уђу и девојке под хиџабом и верници чије убеђење искључује алкохол.

Та оријентација резултат је све масовнијег окретања људи вери и све агресивнијег наступа Исламске заједнице и њених челника. А угоститељи настоје да се, ради профита, прилагоде, објашњава координатор у „Урбанину“ Сеад Биберовић. Он сматра да има и оних који би радо попили понеку, али не би да буду виђени на месту које их сврстава у лоше вернике.

Тако је новопазарски неписани „суви закон“ променио делатност многих локала. Одолевају му само упорни – угоститељи и боеми.