Сваки нови дан нас голица

Ако имаш идеју – пробај је! Не бој се грешке, тражи свој пут!

Тако бар мисле учеснице трибине „Жене и уметност” која је одржана у Америчком кутку у Дому омладине. Разговор је део пројекта „Подели своје знање – постани менторка” који су организовали Амбасада САД, Ерсте банка и Европски покрет у Србији, с циљем да наше успешне жене пруже препоруке девојкама које су на почетку своје уметничке каријере. Пројекат замишљен као спој младости и искуства преузет је из Америке, код нас је започет 2010, а у њему учествује више од 40 менторки, од којих су на овој трибини говориле глумице Мирјана Карановић и Ана Софреновић, и историчарка уметности и фотограф Горанка Матић.

– Ваше амбиције заслужују нашу помоћ. Девојка која је била моје „менторче” има идеју да од аматерског позоришта у свом родном Зворнику направи професионални театар. Важно је да имате циљ, радите на њему и видите ко у томе може да вам помогне – рекла је девојкама Мирјана Карановић додајући да у животу не треба да се боје грешака.

– Сви моји порази били су кључни чиниоци мога успеха и непогрешиво су ме водили ка правој стази. Колико пута сам мислила да је представа фантастична, а испоставило се супротно. Али, ма колико је пут магловит, он је ту негде, ако осећате да је то оно право – рекла је ова глумица.

Ана Софреновић је истакла да су јој животни ментори били Милан Вукотић (уметнички директор Театра лево) и професор са студија Предраг Бајчетић јер су веровали у њен квалитет којег она дуго није била свесна:

– Осећала сам велику несигурност младих година. Дуго ми је требало да се изборим са својом природом, и сада сам се са њом некако договорила. С тим у вези, америчка композиторка Мередит Монк ми је једном рекла да је зрелост, коју су у њеној музици људи осетили кад је имала 18 година, она самосвесно, интимно дотакла тек са 62!

Она је посаветовала девојке да се не предају малодушности „такво нам је друштво, и мени ће бити исто”. Подсетила је да су могућности и мобилност сада већи, да постоје фондови, стипендије, као и прилика да оду тамо где као јединке могу да расту. Такође, нагласила је да тренутно не види платформу за вредност коју она као глумица носи, али зна да и то неће трајати вечно, и зато прави мостове са светом, где може да испољи своје идеје.

– Чула сам да чланови једне хип-хоп групе из Блока 70 имају своје фанове у Пакистану. Они никада нису изашли из земље, нису били ни до Грчке ни Мађарске, али неки људи из Пакистана ђускају уз њихову музику... Значи, има начина. Постоји феноменална нова форма звана и-мејл, којом не узурпирате ничије време, шаљете своју идеју која није наметљива, врло је јасна и видљива, не обавезује али даје могућност. И све што сам до сада у свету урадила ишло је преко интернета а не преко личних контаката – рекла је Ана Софреновић.

Горанка Матић је испричала да није од значаја јурити за успехом већ бити у миру са самим собом, имати здраву сујету, и туђи успех видети као стимуланс за свој напредак. Саговорнице су закључиле да их, и поред свакодневних животних дилема, не напушта жив дух, да их сваки нови дан голица да га живе и виде шта ће ново донети, и посаветовале млађе снаге да уколико немају срећу да раде оно што воле, то надоместе хобијем који их испуњава. „Знам једну професорку балета која је била грађена као Вилендорфска венера али је ишла за својим сном. И никада није играла Жизелу, али је бар била балерина”, рекла је Мирјана Карановић.