Одлука трибунала: Шешељ остаје у Хагу

Хашки трибунал јуче је у потпуности одбио захтев оптуженог Војислава Шешеља да се суђење прекине и да будеослобођен по правилу трибунала 98 бис, оцењујући да је у поступку тужилаштва изведено довољно доказа за свих девет тачака оптужнице за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ 1991–1993. године. Суђење Шешељу, према тој одлуци, могло би да буде настављено извођењем доказа одбране, уколико оптужени то буде желео.

„Претресно веће утврдило је да има довољно доказана половини суђења који би омогућили разумном судији да осуди оптуженог за подстицање свих злочина наведених у оптужници”, рекао је председавајући судија Жан-Клод Антонети, читајући одлуку написану на 120 страница. Читање одлуке биће настављено данас.

На крају јучерашњег излагања, судија Антонети је рекао да сматра да Војислав Шешељ није учествовао у удруженом злочиначком подухвату са Слободаном Милошевићем, Радованом Караџићем и осталима, али да ће о томе говорити детаљно наредних дана.

Према одлуци која је јуче саопштена, претресном већу је представљено довољно доказа да су „добровољци Српске радикалне странке и Српског четничког покрета починили злочине наведене у оптужници”, као и о вези између тих злодела и Шешељевог јавног деловања.

Те злочине, Шешељ је, по досадашњим доказима, подстицао ширећи међунационалну мржњу и страх, регрутујући и шаљући добровољце на ратишта да се „свим средствима, злочинима и прогоном” боре за стварање велике Србије, циља његове националистичке идеологије, утврдило је судско веће.

Одлука је донета већином гласова судија Фредерика Хархофа и Флавије Латанци, док је председавајући судија Жан-Клод Антонети имао „делимично супротно мишљење”.

Судија Антонети је саопштио да се залагао за делимично ослобађање Шешељапо неким од тачака оптужнице и да се успротивио и одлуци већине да у овом тренутку размотри само подстицање, као облик Шешељеве одговорности, пошто је сматрао да је требало размотрити и друга два облика одговорности оптуженог – као материјалног починиоца злочина и члана удруженог злочиначког подухвата.

Председавајући судија оценио једа је у Шешељевом случају било могуће донети делимично ослобађајућу пресуду и да би он и донео ослобађајућу пресуду у неколико тачака оптужнице. „Било би парадоксално да оптужени износи доказе, ако за неке од њих тужилац није изнео ниједан доказ, или они нису довољни”, казао је судија.

Судија Антонети је подсетио и да се Шешељ у притвору налази више од осам година и да зато стандард испитивања мора бити бржи и строжи. „Неправедно је да се настави са суђењем, а да су изведени докази непотпуни, а тужилаштво је имало много времена за истрагу”, навео је судија.

У одлуци коју је судија претходно прочитао,цитирани су Шешељеви говори и изјаве, које је он објавио у својим књигама и доставио тужиоцима. Судије су прихватиле и да је Шешељу било јасно да су добровољци Српске радикалне странке и Српског четничког покрета чинили злочине. Оцењено је и да је Шешељ био свестан утицаја који је имао на њих, али да је, упркос томе, наставио са запаљивим говорима против несрба.

Цитирајући Шешељеве говоре и изјаве, судија Антонети је назначио да „ти докази илуструју насилност говора оптуженог, као, на пример, претње крвопролићем у БиХ”.

Позивајући се на исказ експерта оптужбе Ентонија Обершала, претресно веће је утврдило и да је говор мржње, чак и када је дозвољен у миру, криминалан у околностима када људи гину.

Шешељ је, по до сада увршћеним доказима, „систематски омаловажавао и деградирао” Хрвате, називајући их „усташама” и муслимане, погрдно их ословљавајући као „балије”.

„Конференција за новинаре из марта 1992. године илуструје сву насилност говора оптуженог, где је изнео претње о могућности крвопролића у БиХ. Систематски је омаловажавао Хрвате, муслимане и друге народе несрпске националности, говоривши да су усташе, балије”, прочитао је судија одлуку већа.„Међу Хрватима постоје само усташе. Постоји 16 добрих Хрвата, који могу да остану у Србији, остале из Србије треба истерати”, цитирао је судија Антонети интервју Шешеља за лист „Политика”.

Веће је утврдило и да Шешељ, као доктор права, „није могао да не зна” да је ширење мржње на верској, националној и расној основи било кажњиво по међународним прописима и законима СФР Југославије.

------------------------------------------------------

Докази објављени у „Политици”

Судија Антоанети поменуо је, поред осталог, и делове Шешељевих говора. На конференцији за новинаре одржаној 26. марта 1992. године, како је објавила „Политика”, Шешељ је изјавио да се „српски радикали прибојавају да би најновији догађаји у БиХ могли да изазову крвопролиће ширих размера, па стога упозоравају Алију Изетбеговића и муслиманске фундаменталисте да се не играју ватре и окану се онога што није њихово”.

У изјави коју је „Политика” објавила 9. јула 1991. године, Шешељ је поред осталог захтевао да се армија са свим људством, техником и опремом повуче из Словеније и да се Словенцима запрети да ће, уколико то буду спречавали, бити бомбардована Љубљана. У том тексту објављен је и Шешељев предлог да се војска повуче на линију Карлобаг – Карловац – Вировитица.

Кандић: Следи завршна реч

Наташа Кандић, директорка Фонда за хуманитарно правоизјавила је да је изненађена одлуком судског већа трибунала у Хагу. Она је рекла да је председавајући судија Жан-Клод Антонети током суђења говорио да нема довољно доказа и да је због тога за њу изненађење да је он тај који објављује да је изведено довољно доказа који указују да су оптужбе доказане.

Примедбе на превод, храну и хладноћу

Преподневни део обележило је и неколико захтева Шешеља да добије реч, међу којима је жалба на рад преводиоца и краћа полемика око ручка са судијом Антонетијем.

„Преводилац лажно преводи. Намерно ми доводите преводиоца против кога сам више пута интервенисао, а ја са уживањем пратим ваше излагање, које ме прилично увесељава”, рекао је Шешељ, после једног спорно преведеног дела.

Тапушковић: Суд прекорачио овлашћења

Одлука судског већа Хашког трибунала о захтеву Војислава Шешеља за ослобађање, према мишљењу адвокат Бранислава Тапушковића, преседан је који се није могао очекивати.

Тапушковић је рекао за Танјуг да је судско веће оценом појединачних доказа прекорачило своја овлашћења и прејудицирало Шешељу пресуду.„По правилу 98 бис о ком се одлучивало могло је само да се испита да ли је тужилац извео довољан број доказа по свакој тачки оптужнице, а не да се упушта у било какво мериторно оцењивање, што је урађено на збуњујући начин и што показује апсурдност тог преседана”, рекао је Тапушковић.

Фила: Одлука не значи да је Шешељ крив

Адвокат Тома Фила сматра да одлука Хашког суда о одбијању захтева за ослобођење Војислава Шешеља не значи да је он крив.

„Правило 98 бис служи да оптужени проба да каже да докази које је извело тужилаштво нису докази, да не вреде као докази који би могли да створе неку сумњу да је он извршио кривично дело. Када суд о томе одлучује, одлучује наклоњен тужилаштву. Ако постоји најмања сумња да је тужилац у праву, захтев се одбија”, указао је Фила.