Један народ два језика

Од 154 члана нацрта Устава Црне Горе, за 29 су назначена алтернативна решења. Уставни одбор црногорске скупштине једногласно је утврдио текст нацрта Устава, са алтернативним решењима, која се већином односе на дефиницију и симболе државе, језик и цркву. О њему ће посланици расправљати на седници парламента 26. марта, а јавна расправа трајаће до краја априла.

Највише алтернативних решења понудила је Српска листа. Поред осталог, Српска листа предлаже да се у преамбули у тексту "полазећи од историјског права црногорског народа и права осталих аутохтоних народа и грађана на слободну државу", после речи "црногорског", дода "и српског народа". Српска листа је за формулацију државе црногорског и српског народа и свих равноправних грађана, док Бошњачка странка предлаже да се, осим ова два, помене и бошњачки народ.

Нацртом Устава службени језик је црногорски, Српска листа, али и коалиција СНП-НС-ДСС траже да то буде српски језик. Они су и за постојеће уставно решење у којем се наводе Православна, Римокатоличка и Исламска верска заједница.

Српска листа инсистира да застава буде тробојка, а не црвене боје и да химна уместо "Ој, свијетла мајска зоро", буде "Онамо, ’намо".

Већина Срба у Црној Гори, посебно они који су на референдуму гласали за заједничку државу, сматра да је Српска листа у праву за све што тражи, али и да ће власт наметнути своја решења, упркос, према попису, јединој неспорној већини у Црној Гори – 64 одсто оних који говоре српским језиком и поштују Српску православну цркву, као једину канонски признату. После губљења државе за коју су се залагали на референдуму, Срби се плаше да ће изгубити и свој језик и цркву и да власт није спремна за било какав компромис, у стилу: "Устаните сви на химну, оставићемо вам језик".

Да би предложени нацрт Устава, без алтернативних решења, прошао у Скупштини за њега би требало да гласа две трећине посланика или иде на референдум.  

Очигледно, на потезу је Покрет за промене Небојше Медојевића, који је, захваљујући и српским гласовима, уз Српску листу, најјача опозициона партија у парламенту. Без Покрета за промене власт не би имала двотрећинску већину, а референдум за устав не би био исто што и референдум за државу, јер су, у међувремену, многа обећања изневерена.