Jedan narod dva jezika

Od 154 člana nacrta Ustava Crne Gore, za 29 su naznačena alternativna rešenja. Ustavni odbor crnogorske skupštine jednoglasno je utvrdio tekst nacrta Ustava, sa alternativnim rešenjima, koja se većinom odnose na definiciju i simbole države, jezik i crkvu. O njemu će poslanici raspravljati na sednici parlamenta 26. marta, a javna rasprava trajaće do kraja aprila.

Najviše alternativnih rešenja ponudila je Srpska lista. Pored ostalog, Srpska lista predlaže da se u preambuli u tekstu "polazeći od istorijskog prava crnogorskog naroda i prava ostalih autohtonih naroda i građana na slobodnu državu", posle reči "crnogorskog", doda "i srpskog naroda". Srpska lista je za formulaciju države crnogorskog i srpskog naroda i svih ravnopravnih građana, dok Bošnjačka stranka predlaže da se, osim ova dva, pomene i bošnjački narod.

Nacrtom Ustava službeni jezik je crnogorski, Srpska lista, ali i koalicija SNP-NS-DSS traže da to bude srpski jezik. Oni su i za postojeće ustavno rešenje u kojem se navode Pravoslavna, Rimokatolička i Islamska verska zajednica.

Srpska lista insistira da zastava bude trobojka, a ne crvene boje i da himna umesto "Oj, svijetla majska zoro", bude "Onamo, ’namo".

Većina Srba u Crnoj Gori, posebno oni koji su na referendumu glasali za zajedničku državu, smatra da je Srpska lista u pravu za sve što traži, ali i da će vlast nametnuti svoja rešenja, uprkos, prema popisu, jedinoj nespornoj većini u Crnoj Gori – 64 odsto onih koji govore srpskim jezikom i poštuju Srpsku pravoslavnu crkvu, kao jedinu kanonski priznatu. Posle gubljenja države za koju su se zalagali na referendumu, Srbi se plaše da će izgubiti i svoj jezik i crkvu i da vlast nije spremna za bilo kakav kompromis, u stilu: "Ustanite svi na himnu, ostavićemo vam jezik".

Da bi predloženi nacrt Ustava, bez alternativnih rešenja, prošao u Skupštini za njega bi trebalo da glasa dve trećine poslanika ili ide na referendum.  

Očigledno, na potezu je Pokret za promene Nebojše Medojevića, koji je, zahvaljujući i srpskim glasovima, uz Srpsku listu, najjača opoziciona partija u parlamentu. Bez Pokreta za promene vlast ne bi imala dvotrećinsku većinu, a referendum za ustav ne bi bio isto što i referendum za državu, jer su, u međuvremenu, mnoga obećanja izneverena.