Чачани експерти за радијаторе

Чачак – После четири године рада на конструкцији, усавршавању и испитивању, инжењер Слободан Спасовић са стручним тимом предузећа „Цини“ произвео је нови алуминијумски радијатор који даје 200 вати топлоте по килограму сопствене масе. Изум је успешно прошао све провере у лабораторији а ових дана је, комплетирањем техничке документације, започет поступак регистрације овог патента.

– Нови радијатор је 40 одсто ефикаснији од уопште познатих у свету, и знатно јевтинији. Предстоји нам још неколико корака да од њега створимо комплетно српски производ којим ћемо се сви поносити, и робну марку каква нема конкуренцију – каже Спасовић за „Политику“.

Једна велика компанија из Чешке већ сада жели да откупи технологију за овај производ иако је, у завршној верзији, израђено тек десетак примерака, и то искључиво ради испитивања. Спасовић цени да би серијска производња могла да почне до краја ове године, најпре овде у Чачку:

– Светски прописи захтевају да грејна тела морају пружити најмање 80 вати топлоте по килограму сопствене масе, и то се постиже челичним радијаторима. Алуминијумски, који се производе у Италији, Кини и код нас, дају од 120 до 130 вати, а нови „Цинијев“, са 190 до 200 вати, постаје недостижан за друге.

Изум још нема тржишно име (у фирми га воде као „ламрад“), материјал је искључиво алуминијум који се добија у Србији али различитих дебљина, а склапа се лепљењем по „Цинијевој“ технологији патентираној пре 11 година, и истезањем материјала.

– У овом производу комбиновали смо три технологије. Искористили смо чињеницу да се алуминијум може обрађивати на више начина – дебљина ливеног је најмање 1,0–1,5 милиметара, пресованог од 0,9 до 1,0 милиметара, али зато ваљани може бити дебео само 0,1 милиметар – и за ребра користили најтањи. То је важна, али не и једина финеса у новом поступку – објашњава Спасовић.

Тако ће италијански и наши стандардни радијатори од десет ребара алуминијума, висине 600 милиметара, остати на тежини од 14 до 15 килограма, док ће нови из Чачка тежити 9,5 кг. Стандардни предајници топлоте коштају шест евра по ребру а нови ће, дакле, носити знатно нижу цену.

– Али, ово није стандардни производ па нема опреме која се може наручити ради његове серијске израде. Иако је реч о три технологије и пет посебних целина, наш план је да све заокружимо домаћом памећу, да хидрауличну опрему конструишу инжењери из Трстеника, испоручилац ребара биће из Горњег Милановца а фарбар из Чачка, и тако редом. За све то је, до почетка серијске производње, потребно улагање од 300.000 до 400.000 евра – истиче Спасовић.

Он сматра да би, после покретања производне линије у Чачку, одмах могао пет истих погона, са комплетном технологијом, да извезе у Русију. Већ је, 2006. године, заштићену „Цинијеву“ технологију за производњу радијатора продао фирми „Алпроф“ у Алма Ати (Казахстан). Продаја технологије заједно са опремом за производњу, по принципу кључ у руке, најуноснија је.

Спасовић је основао „Цини“ још 1977. године и до сада има 14 регистрованих патената, док су три још у поступку заштите. Инжењер технологије и његово предузеће ушли су 2007. године у Гинисову књигу рекорда пошто су на Тргу устанка у Чачку монтирали највећи радијатор на свету, величине шест пута шест метара, који је био функционалан и радио је. Тај рекорд важи и данас.

Гвозден Оташевић