РИНФЛАЈШ С РЕНОМ
Прво је пре неких месец и по дана Хавијер Солана имао не баш дипломатску сугестију да би Европа волела да види други командни ланац у чијој би надлежности било хватање хашких оптуженика, с нагласком на генерала Ратка Младића. То у преводу гласи да би нова влада по бриселском укусу била она у којој Драган Јочић не би био то што јесте, а Раде Булатовић не би водио агенцију за безбедност.
Војислав Коштуница, самопрогласивши се у том тренутку за техничког премијера, тада је родољубиво одговорио да се српска влада саставља у Београду.
То видимо и сами и већ нам је изашло на нос. Никако да је саставе.
Али, рећи ће неко, та Европа као да "седи на ушима". Колико у среду, Оли Рен, комесар за прикључивање Европској унији, говорећи у Европском парламенту, рекао је, по агенцијским вестима, да ЕУ сматра да устројство нове српске владе мора установити јасан ланац издавања наређења који води ефикасној координацији активности у сарадњи с Хашким трибуналом, а такође мора обухватити озбиљне акције на терену у циљу хапшења оптуженика.
То је овде, у Београду, где се саставља српска влада, прочитано на исти начин као и Соланина изјава, али реакција које би подстакле поносито право на вођење сопствене унутрашње и кадровске политике, у тренутку настанка овог текста, још нема.
Вероватно и зато што је у року од тих месец и по дана хватање Младића постало један од пет неспорних принципа од којих се кува владина супа, уколико је озбиљно кувају.
Кадровска решења у том смислу могла би бити неважна, јер није искључено да би баш Драган Јочић и Раде Булатовић, руковођени тим владиним принципом, показали исти ентузијазам као и пре увођења тог принципа, само сада у супротном смеру, односно ка хватању Младића и његовом привођењу међународној правди.
Политика увек зависи од ширих друштвених околности и не би било први пут да исти људи показују различита лица у складу с променама околности. Прикључење Европској унији, и у оном ниском, почетном степену који припада Србији у овом тренутку, постаје приоритет и због околности да ће Косово, без обзира на датум утврђивања коначног статуса, бити, може се и тако рећи, препуштено старању Европске уније, па би за Србију, и преостали српски живаљ на Косову, било изузетно важно да Србија буде унутар Европе, а не изван зидина тог континенталног утврђења.
Хоћу рећи да политичке и друштвене околности и потребе налажу да се Ренове речи овај пут не схвате као диктат, већ као добронамеран савет о правцу у којем српска политика мора да се креће, а да се бусање у груди патриотске користи више за по кући а мање на јавној сцени.
Потврђује се она стара максима да је међународна политика нешто налик на климу, односно да човек не може да бира какво ће време бити, већ једино може да му се прилагоди, обуче кад је хладно и раскомоти када је топло.
Видимо, дакле, да нико није склон да Ренове речи, изговорене у Европском парламенту, окарактерише као "мешање у наше унутрашње ствари", тим пре што нам је амбиција, барем јавно прокламована и при мукотрпном састављању ове нове владе, да постанемо део унутрашње европске политике, што нужно води и одрицању од дела суверенитета схваћеног у традиционалном смислу.
Главни уредник недељника
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


