Влада Величковић комесар изложбе
Уметник потврђеног међународног реномеа Владимир Величковић именован је за комесара павиљона Србије на предстојећем Бијеналу у Венецији 2007. године, сазнаје "Политика". Ову одлуку донело је Министарство културе Србије, а потврдио нам ју је Владимир Томчић, помоћник министра културе Србије за односе са иностранством и европским интеграцијама.
– Желели смо да то буде уметник чије је име познато у свету и да он изабере ко ће нас представити као државу на Бијеналу 2007. године. Није непозната пракса у свету да неки познати сликар или вајар буде именован да одабере свог колегу као излагача, каже Томчић, додајући да је тако било и на недавно одржаном Бијеналу архитектуре када је Министарство за комесара именовало Спасоја Крунића.
У нашој земљи ово је потпуна новина с обзиром да је досадашња дугогодишња пракса била да Министарство иностраних послова односно Министарство културе именују институцију која је носилац целог посла. У оквиру институције потом се одређивао комесар изложбе, најчешће неки историчар уметности, који организује цео посао у вези са избором националног представника. Институција је, по аутоматизму, увек био Музеј савремене уметности, када је реч о Србији, с обзиром да је избор нашег представника организован по кључу. Томчић, међутим, каже, да "нико нема право да држи тапију на избор уметника и на комплетно знање о уметности" и да је то "наслеђена комунистичка пракса".
Бранислава Анђелковић, директорка Музеја савремене уметности у Београду, објашњава да је Музеј савремене уметности по утврђеној процедури сваке бијеналске године преузимао улогу комесара а затим приступао спровођењу процедуре за избор кустоса, уметника, текстописаца, и то у односу на претходно усвојену стратегију наступа коју је одобравало стручно веће, а којој је претходило усаглашавање са директором Бијенала и консултације с иностраним институцијама.
– Улога комесара је питање организације читавог пројекта и координације селекционих, а затим и реализационих процеса. Директор Бијенала Роберт Стор је посетио Музеј у октобру, сматрајући да ћемо имати прилику да разговарамо о нашем учешћу, али смо га изненадили чињеницом да Србија још увек није ни покренула процедуру и да имамо све индиције да ће Министарство културе самостално одлучивати. Насмејао се и рекао "...има таквих земаља..." .
– Али, вратимо се процедури, наставља Бранислава Анђелковић. – Поучени примерима из Европе, а посебно искуствима суседних земаља, предложили смо процедуру у којој се отвара конкурс на којем могу учествовати и кустоски али и уметнички пројекти. Формирали смо пројектни тим од 7 чланова, који би помогао кустосима и уметницима да припреме предлог пројекта (кустос и координатор пројекта, уметничка документација, координатор реализације пројекта, координатор финансијске реализације пројекта, ПР и маркетинг пројекта, организатор пројекта у Италији,) јер се ради о веома комплексном послу. Затим би о пројектима одлучивао селекциони комитет.
Сличне процедуре, каже Бранислава Анђелковић, имају Француска, Енглеска, Холандија, а нама је посебно корисно било словеначко искуство. "Посебно смо проучили грешке које су они током процеса отклањали. Такође смо, у јуну када се планирао буџет за 2007, дали пројекцију трошкова нашег наступа на венецијанском бијеналу ослањајући се на наша претходна искуства. Модерне државе имају институције које спроводе овакве процедуре. Наступ на венецијанском бијеналу се не би смео посматрати као награда већ као посао", истиче Бранислава Анђелковић.
Владимир Величковић није желео да коментарише ово именовање док, као што нам је рекао, ту одлуку Министарство културе званично и не потврди. Такође нам је казао да он већ зна ко ће бити кандидат, али да то још не жели да открива. Величковић истиче да ће сличан принцип ове године применити и Французи, јер ће комесар њиховог павиљона бити уметник Данијел Бирен, а уметница Софи Кал је француски кандидат.
Ово неће бити први пут да избор нашег представника у Венецији прате несугласице. Сетимо се 1997. године, када је Црна Гора, односно Музеј на Цетињу као носилац посла, именовао Марину Абрамовић, а онда је на државном нивоу одлука промењена и у националном павиљону представљао нас је сликар Воја Станић. Те је године Марина Абрамовић наступила самостално и добила највише признање – Златног лава.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


