Деманти самог себе

„Политика” већ три дана пише о измени стопе бруто домаћег производа за 2009. са процењених 3,1 на 6, 2 одсто, и то, најпре са скупа на Економском факултету, где је тај податак и саопштен, да би прекјуче добила исправку, деманти из Републичког завода за статистику у коме се од нашег листа тражи да извршимо корекцију, јер „може доћи до погрешног тумачења података и да у складу са Законом о јавном информисању (чл. 48 и 50), ради правилног информисањајавности”, објавимо деманти у првом наредном броју. И ми смо то јуче учинили.

И све би било како треба да је „Политика” погрешила, па Републички завод за статистику сада тражи исправку, али статистика хоће да демантује лист који је само пренео оно што је његов новинар на скупу чуо. Статистика, дакле, не демантује оног ко је саопштио податак, већ новину која је пренела вест.

Да ситуација буде бесмисленија, Републички завод демантује и ауторе месечника „Макроекономских анализа и трендова”, међу којима је и заменик директора те институције с прекјучерашње конференције за новинаре, у коме се нашироко и надугачко образлаже како је дошло до исправке првобитне процене са 3,1 на 6,2 одсто (и то данас можете прочитати), а да би нас сада Републички завод уверавао како је тај пад свега 3,5 процената. Чињенице су ту.

Можда је све то тако како статистичари кажу – питање методологије. Али – коме сада веровати? Ком податку? Шта је истина у нашим националним рачунима? Да ли је целу ову причу требало завршити у стручној и кабинетској тишини па тек онда изаћи пред јавност или „Политика” треба да се извињава што је са једног јавног скупа пренела податак који се не допада његовим креаторима?

„Политика” је у овом случају била само огледало. А ако се некоме не свиђа лик у огледалу ништа неће променити његовим разбијањем.