Ставили у џепове пет милиона евра
У џеповима чланова "друмске мафије", осумњичених да су "клонираним" картицама за путарине ојадили предузеће "Путеви Србије" завршило је око пет милиона евра. Тачан износ биће наведен у оптужници, која треба да буде подигнута до 24. новембра, јер тада истиче истражни притвор осумњиченима за једну од највећих пљачки у новијој историји Србије.
Финансијским вештачењем је утврђено да је у периоду од 15. јануара до 14. маја ове године на наплатним станицама у Београду и Нишу одштампано више од 14.000 "клонираних" картица. Њихова укупна вредност износи 95 милиона динара, односно 1.200.000 евра. То је сума коју је, како се сумња, "друмска мафија" присвојила само у том периоду. Група се терети да је на овај начин узимала новац из каса са наплатних рампи од средине 2004. године, па до дана хапшења, 24. маја ове године, односно скоро две године.
Вучко Мирчић, истражни судија Специјалног суда у Београду, ових дана завршава истрагу овог случаја. Реч је о поступку који је по броју осумњичених оборио све рекорде и Специјалног суда и правосуђа у нашој земљи, јер се чак 61 особа, од којих су 33 у притвору, нашла на списку осумњичених за умешаност у великој пљачки новца од путарина.
– Истрага је при крају. Током шест месеци поступка проширивана је три пута. Предмет садржи више од 3.300 страница, не рачунајући додатну документацију, разне правилнике и извештаје о компјутерским анализама. Сви осумњичени, осим двојице радника фирме "Микрос електроник" из Лесковца, били су радници предузећа "Путеви Србије" – каже за "Политику" судија Мирчић.
Као организатори групе, која је више од две године присвајала пазар на наплатним рампама аутопута Београд – Ниш, означени су Милан Јоветић и Живојин Ђорђевић. Као трећи организатор поменут је Зоран Недељковић, али је он у затвору починио самоубиство.
Ова група је, уз помоћ софтверских програма, на улазним наплатним рампама "Наис" у Нишу и "Бубањ поток" у Београду издавала "клониране" картице девете категорије за стране шлепере, чија цена на релацији Београд – Ниш износи 6.000 динара. Реч је о возилима са најскупљом путарином. Програм за превару омогућавао је да компјутер, уместо једне, избацује две идентичне картице. Инкасант на рампи је један примерак давао возачу шлепера, а други је задржавао код себе. Возачу шлепера на изласку са аутопута наплаћиван је пун износ путарине, уз издавање признанице о наплати. Тај приход није евидентиран у компјутеру излазне рампе, јер је и признаница била лажна.
Други примерак већ једном наплаћене картице добијао би возач другог страног шлепера који се појави на улазној рампи. Та картица прошла би редовну процедуру и приход би био евидентиран.
– Постоје снимљени телефонски разговори у којима су се осумњичени међусобно договарали у вези са дупло наплаћеним картицама и саопштавали бројеве картица чији приход није евидентиран. Једном броју осумњичених предочени су ти докази и они их нису оспоравали – каже судија Мирчић.
Истрага је утврдила да су 60 одсто од овакве "зараде" међу собом делили сменовође и инкасанти, док су 40 одсто добијали организатори из Београда. Постојала је хијерархија у подели новца, тако да је највише добијао сменовођа, затим инкасант на наплати и на крају инкасант на издавању картица. Било је дана када би само у једној смени била присвојена друмарина за 100 шлепера, што је око 600.000 динара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


