КОНТРОЛА У ПОКУШАЈУ

Јуче су отворене понуде на тендеру за ремонт авиона миг-29, а у среду 15. новембра 2006. године на аеродрому "Батајница" биће свечано формирана 204. авијацијска база Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Србије. Командант те базе биће уједно и командант свих летачких јединица на аеродрому, чиме је напуштен стари модел двојног командовања, односно да имамо команданта аеродрома и команданта летачке јединице на том аеродрому. Нови је модел ефикаснији и компатибилан НАТО моделу. Дакле, за авијацију Србије као да долазе бољи дани.

Па, ипак, из Европске комисије, која процењује напредак Србије у придруживању ЕУ, долазе најновије оцене "да је цивилни надзор над војском, што је кључни приоритет европског партнерства Србије, и даље недовољан, односно да су реформе војске настављене, али уз тешкоће и отпоре неких елемената унутар Војске, посебно у обавештајним и службама безбедности, где се противе цивилној контроли". И поред тога што су на недавном међународном скупу у Београду, где се говорило о разним изазовима на плану безбедности региона и шире, шефови БИА и ВБА изнели податке колико су структуре тих служби кадровски промењене од доласка демократије на ове просторе, и поред тога што је са Американцима потписан већ трећи споразум у области одбране, Србији се пребацује да још увек нема довољно цивилне контроле над војском и њеним службама.

Да ли то значи да би Србија требало да поступи по чешком моделу и комплетно распусти свој обавештајно-безбедносни систем и онда дођу странци да га они формирају, или је Влада Чешке баш случајно изабрана да и она финансира тај недавни скуп у Београду? Србија није  била чланица Варшавског уговора која је изгубила хладни рат, нити је њен обавештајно-безбедносни апарат био у служби совјетског КГБ-а и ГРУ.

Што се тиче цивилне контроле над војском у Србији она је присутна, али често и врло "живописна". Управо је ратно ваздухопловство и најбољи пример те контроле. Јер, порођајне муке око модернизације авиона и хеликоптера  последица су и незнања цивила који су покушали да о томе одлучују. Прво је командант Ваздухопловства и ПВО пуковник Драган Катанић  убеђивао помоћницу министра одбране за политику одбране, госпођу Снежану Самарџић-Марковић да је за Србију јефтиније и боље да сопственом авијацијом чува свој ваздушни простор него да нам то за велике паре раде Мађари или Бугари. Онда су цивили, који у Србији одлучују о војним питањима, закључили да се тај посао чувања неба може обавити и постојећим авионима миг-21 и да због тога не треба трошити паре за ремонт пет авиона миг-29. Пуковник Катанић опет је морао да им објашњава да авион миг-21 не може да се пристроји и изврши визуелну контролу неке сумњиве цивилне летелице, која лети брзином мањом од 500 км на час и да то посебно не може да уради ноћу, јер су му маневарске способности такве да брзином испод 500 км он већ иде на слетање, док миг-29 све то може.

Пуковник је увидео да цивили мало знају о авијацији, и да мора другим путем обезбедити паре ако хоће да Србија сама чува своје небо. Позвао је министре Вељу Илића и Млађана Динкића и објаснио им проблем. Уосталом, они су цивили, односна цивилна контрола војске. И паре су створене и за ремонт авиона и за летење пилота. Захваљујући Вељи Илићу и Млађану Динкићу.

Онда су други цивили, посебно војни саветници са искуством кустоса музеја, закључили да је пуковник Катанић незгодан и дрчан, па га треба још оставити у чину пуковника. Јер, војни саветници заправо воде и кадровску политику у Војсци Србије. И не само то, саветници су у фабрици "Утва" закључили како ми не можемо да направимо добар школски авион типа "ласта-2" и да је боље да га купимо у иностранству. Да угасимо ваздухопловну индустрију Србије. Између епохалних закључака и писанија разних доктринарних докумената, у нешто ранијем периоду, један војни саветник, иначе цивил, покушао је да да узбуну Генералштабу. Ваљда је пожелео да види како то изгледа. Али када је дежурни пуковник у Генералштабу затражио од саветника овлашћење за узбуну, овлашћења није било. То је та цивилна контрола. У покушају...

На аеродрому у Подгорици после референдума у Црној Гори остала су 43 авиона и хеликоптера. Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црна Гора одредила је да је само непокретна имовина власништво република, док за покретну имовину то није одређено. Но, после дислоцирања ПВО пука са "куб" ракетама из Даниловграда, тадашњи Врховни савет одбране Србије и Црне Горе, са два црногорска гласа и уз сагласност једног српског, доноси одлуку да се више ништа не сме од пушке до топа изнети из Црне Горе. У међувремену је из Србије у Црну Гору у састав 172. авио-бригаде ради обуке пилота, јер тамо је и био центар за обуку, пребачено седам авиона Г-4. Сада, када ваздухопловци траже да Црна Гора врати барем тих седам авиона Г-4, који су стигли из Србије, наши политичари о томе ћуте, вероватно да се не замере Подгорици. А тамо су остала и једина два симулатора за обуку пилота на Г-4. Србија нема ни један.

Ваздухопловци траже од цивила да се барем један врати Србији. Али цивили ћуте. Јер, свима су већ пуна уста цивилне контроле војске.