Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боловање отвара само државни лекар

Боловање отвара само државни лекар
По упуте и даље државне здравствене установе Фото Д. Јевремовић

Иако је још прошлог септембра најављено да ће бити проширена права лекара у приватној пракси и да ће приватници својим пацијентима моћи и да отварају боловања и пишу упуте за специјалистичке прегледе, до тога, бар како сада ствари стоје неће доћи. Недавно је Министарство здравља поново одбило предлог правилника о проширивању права у приватној пракси. Тако, боловања и упуте за специјалистичке прегледе и помагала и убудуће могу да пишу само лекари из државних здравствених установа.

Прича се закомпликовала када је постало јасно да ће приватни лекари добити право да пацијента пошаљу на специјалистички преглед који ће платити Републички Завод за здравствено осигурање. Глас против овакве одлуке први су дигли изабрани лекари из домова здравља који су рекли да су приватници оваквим начином рада добили само права, али не и обавезе и дужности, јер их нико не контролише коме шаљу пацијента на даље прегледе, нити које скупе лекове преписују... Такође, оваквим начином рада, пацијентима који се одлуче за изабраног лекара у приватној пракси, ускратио би се део законом загарантованих права из обавезног здравственог осигурања, јер би они плаћали нешто што им је по закону загарантовано као бесплатно.

Синдикат лекара и фармацеута Србије, заједно са Лекарском комором Србије је дао начелну сагласност да се овај правилник усвоји за све приватне ординације које су склопиле уговор са РЗЗО, објашњава др Драган Цветић, председник овог синдиката. Међутим, он каже да је „одлагање примене правилника – корак уназад, јер је то требало да буде први позитиван корак ка укључивању приватног сектора у општи здравствени систем”.

– Синдикат инсистира да Министарство здравља и РЗЗО обављају контролу приватних лекара који би добили право да преписују лекове и пишу упуте за специјалистичке прегледе – каже др Цветић.

Директорка Опште болнице и Дома здравља „Бел Медик”, др Јасмина Кнежевић, каже да би волела да чује образложење зашто је приватним лекарима ускраћено право да болесном човеку отворе боловање.

– Када прегледам дете, урадим лабораторијску анализу крви, започнем терапију и лечење не видим разлог зашто не могу да отворим боловање мајци, када за то постоје сви услови. Та мајка мора са овим дететом да одлази у државни дом здравља и отвара боловање, иако смо ми регистровани као дом здравља – објашњава докторка Кнежевић.

Као разлоге за тешко „подизање рампе” да се приватницима омогући отварање боловања, неки наводе страх од злоупотребе боловања, које ће отворити приватник, а надокнаду за боловање ће плаћати или фирма запосленог или РЗЗО за одсуства дужа од 30 дана.

– У старту сумњају да ћемо ми варати, а уложили смо свој новац у опремање приватне клинике, запослили људе, па сигурно нећемо  дозволити да падне сенка на наш рад. Што се тиче контрола, већ сада нас контролишу више него државне ординације. Овде само пацијенти имају највећу штету: плаћају дупло и морају код два лекара – наводи докторка Кнежевић.

Др Милица Николић Урошевић, изабрани лекар из београдског дома здравља „Врачар” каже да су се правилнику највише супротставили изабрани лекари, јер он је приватницима давао само права, без контроле квалитета рада и обавеза.

– Контрола квалитета рада ме обавезује као изабраног лекара у дому здравља да поштујем листу лекова и да ципроцинал или лонгацеф, као скупље антибиотике, могу да напишем само ако имам антибиограм, а приватник то не мора. То је онда фаворизовање приватних лекара. Друга ствар, мени „броје” сваки написани упут за консултативне прегледе, а у приватној ординацији доктор без контроле може да упућује пацијента у било коју установу на територији Београда – наводи др Милица Николић Урошевић.

Оливера Поповић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.