Болест с хиљаду лица

Према подацима Светске здравствене организације од депресије у свету болује чак 121 милион људи. Осим тога, свака седма одрасла особа се бар једном у животу суочи са озбиљним поремећајима у психичком здрављу, а свако од нас бар једном у животу се нашао у некој психичкој кризи.

Основна порука коју су у недавном сусрету са новинарима и грађанима Србије послали лекари Института за психијатрију Клиничког центра Србије јесте да је данас депресија болест која се успешно лечи и да је психијатар лекар као и сваки други.

Професорка др Мирослава Јашовић-Гашић, директорка Института за психијатрију КЦС, подсетила је на прогнозу да ће 2020. депресија бити други узрок смртности.

Депресија може да има милион лица. Болест је тешко препознати, нарочито ако лекари опште праксе нису довољно едуковани. Две трећине ових болесника никада не потражи помоћ лекара. Неки уопште нису свесни да су у депресији, да су болесни. Убеђени су да их мучи неки органски проблем и упорно инсистирају на свим другим видовима лечења осим психијатријског. Своје тегобе не описују довољно јасно и инсистирају, на пример, на боловима у желуцу, па их доктор пошаље кући са ранисанима.

У Европској унији сваке године од различитих душевних поремећаја оболи 27 одсто одраслог становништва, а депресија и различити страхови су најраширенији. Кад је реч о менталним поремећајима у европским земљама могуће је уочити битне разлике, што много говори о менталитету, културолошким обрасцима, али и навикама појединих народа. На пример, број самоубистава креће се од 44 на 100.000 становника у Литванији, до само 3,6 суицида на исти број становника у Грчкој.

Наша земља, укључујући и Космет, још није обухваћена такозваном Зеленом књигом Европске уније о превенцији и решавању менталних поремећаја, али је занимљив податак који је саопштио доцент Александар Дамјановић. У бившој Југославији одувек је бележен висок ниво самоубистава у Војводини, нарочито у граничним областима према Мађарској, а изразито низак ниво на Космету.

У разумевању учесталости самоубистава веома је важно да се зна проценат такозваних, како је објаснио др Дамјановић, дуплих дијагноза: на пример, удружености болести депресије и алкохолизма или алкохолизма и поремећаја личности. Познато је да је највећи проценат самоубистава данас на Гренланду управо због удружености депресије и алкохолизма.

Према последњим подацима највећа стопа самоубистава код нас је забележена код особа изнад 55 година и то у време хиперинфлације.

Број недобровољних хоспитализација у психијатријске установе у Финској је чак 40 пута већи него у Португалији.

Лекари који се баве проблемима психе су, иначе, указали на један веома актуелан проблем који свакодневно срећу у раду, а за који мисле да би се са мало боље организације и енергије могао решити. Сваког дана, наиме, лекари Института за психијатрију Клиничког центра Србије обаве између седам и 10 консултативних прегледа изван амбуланти своје установе. По позиву хитају, на пример, у Ургентни центар где су примили особу која је покушала самоубиство или на неко хируршко одељење где треба смирити алкохоличара у апстиненцијалној кризи. У нашим установама које се баве ургентним стањима не постоје, као свуда у свету, нарко тестови или токсиколошке брзе анализе, али ни класични неуропсихијатар.

– Особе са неким од акутних психичких поремећаја третирају се као поремећени и аутоматски бивају обележени. Не може у неком ургентном центру процену стања таквог болесника радити лекар који није учио психијатрију. Не може се разумети туга или страх без познавања вредносних ставова, социјално-историјских околности, али и соматских, значи телесних знакова – подсећа професор др Никола Иланковић, доајен неуропсихијатрије, један од још малобројних наших стручњака за проблеме психе, који данас има ово звање.

Наиме, разграничењем ове специјалности на неурологе и психијатре, заправо, највише су изгубили – пацијенти. Врло је важно да лекар ургентне медицине и неуропсихијатар обаве заједнички пријем у хитној служби сваког немирног пацијента, чиме се у старту смањује стигматизација, односно негативно обележавање ових пацијената.