Тајна четничке гробнице

После више од 60 година, на помолу је расветљавање мистерије о судбини више десетина Срба, убијених у децембру 1942. на Опленцу. Из масовне гробнице, откривене на брду изнад Тополе, ексхумирано је 28 тела. На утврђивању идентитета ових људи ДНК анализом раде лекари Института за судску медицину Војномедицинске академије, који су по налогу истражног судије Већа за ратне злочине ексхумирали сва тела из масовне гробнице у шуми на имању династије Карађорђевић.

Како је "Политика" писала, гробницу су открили Миладин Гавриловић, директор Задужбине краља Петра Првог, и Милева Стевановић, управник музеја на Опленцу. Они су у густом шибљу и корову открили место где су, највероватније, закопани чланови четничког покрета, које су, према причи мештана овог краја, стрељали припадници немачког батаљона стационираног у објектима краљевске породице Карађорђевић. После откривања масовне гробнице на Опленцу, случај је преузело Тужилаштво за ратне злочине, по чијем је предлогу суд наложио ексхумацију и утврђивање идентитета, јер ратни злочини не застаревају.

– Јавили су нам се потомци људи који су током Другог светског рата нестали на овом подручју. Направили смо спискове које смо доставили истражном судији – каже Бојан Лапчевић, стручни сарадник тужилаштва који ради на овом случају.

Једини начин да се убијени идентификују са стопроцентном сигурношћу јесте ДНК анализа. Од сродника људи који су 1942. године без трага нестали на овом подручју узети су узорци крви. Како сазнајемо од Миладина Гавриловића, Министарство правде Србије обезбедило је новац за ову анализу. У наредних петнаестак дана могу се очекивати и први резултати.

Масовна гробница откривена је у шуми на Опленцу, стотинак метара изнад пута за Горњи Милановац и око километар јужно од цркве Светог Ђорђа и маузолеја српских краљева из династије Карађорђевић. Верује се да су у њој сахрањене жртве догађаја који је избрисан из званичне српске историје.

Током вишегодишњег рада на налажењу гробнице и расветљавању заташкане приче о стрељању четника, Миладин Гавриловић и Милева Стевановић дошли су до података да су жртве биле из Страгара, Горњег Милановца и Чачка. На основу прича мештана овог краја, утврдили су да су убијени људи били припадници четничког покрета који је у зиму 1942. године организовао веома јак отпор немачким окупаторима.

У трагању за истином коришћен је дневник Словенца Албина Чопа, административног радника на задужбини, који је врло прецизно бележио све што се дешавало на Опленцу током Другог светског рата. Дневник садржи хронологију довођења заробљеника на Опленац и стрељања у оближњој шуми. Чоп бележи да је немачки батаљон припадао Другом ловачком пуку и да је носио ознаку војне поште 45777. Верује се да је тај батаљон био специјализован за одмазде и заплашивање становништва и да су њему припадали немачки војници који су стрељали српске заробљенике.

Подаци говоре да су Немци, захваљујући јакој обавештајној служби, сазнали за припрему отпора, па су организовали рацију и претресли читаво подручје, све до Чачка. Заробљенике су водили у подрум краљеве виле на Опленцу, где су их ислеђивали, мучили и на крају стрељали. Немци су, по казивању Миладина Гавриловића, веома добро знали српску историју и какав отпор могу да очекују од житеља овог краја. То је био мотив да ове људе стрељају.